Table of Contents Table of Contents
Previous Page  13 / 48 Next Page
Information
Show Menu
Previous Page 13 / 48 Next Page
Page Background

13

Pobjeda

Nedjelja, 26. avgust 2018.

Kultura

INTERVJU:

Dragan Velikić, pisac

Dopromjene

sistema samo

ako razum

prevlada

BEOGRAD

„Među kolumni-

stima, timnovodobnimepigra-

mistima s kraja 20. i početka 21.

vijeka, DraganVelikić zauzima

vrlo istaknutomjesto“, napisao

jeMiljenko Jergović povodom

noveVelikićeve knjige eseja-

kolumni „Bratstvo pomrlji“.

U recenziji djela on ističe da

Velikić „ovimmalimesejima

postiže ono što nemože kao

pisac - da angažovano i neu-

vijeno ukaže na svakodnevne

bolesne pojave već godinama

prisutne u zemlji Srbiji“.

Tako sumnoge pojave, politič-

ke, kulturne, moralne, socijalne

i druge teme koje su razarale

srpsko društvo od devedesetih

godina prošlog vijeka do danas,

a koje nijesu našle prostora u

Velikićevomproznom imagina-

riju pronašle svoj izraz u njego-

vim kolumnama, pa samim tim

i u novoj zbirci sa simboličkim

naslovom „Bratstvo pomrlji“

koju je nedavno objavila beo-

gradska „Laguna“.

POBJEDA:

Knjiga „Bratstvo

pomrlji“ zbirka je analitičkih

tekstova sa likovima i atmos-

feromprije svega iz srpske,

ali i balkanske, postjugoslo-

venske zbilje. Ko su, zapravo,

glavni junaci „Bratstva po

mrlji“ i što ihmeđusobnopro-

žima i povezuje?

VELIKIĆ:

Teško da su junaci;

pre su to antijunaci naše zbilje,

za čije postojanje sigurno ni mi,

kao društvo, nismo nedužni. To

bratstvo sačinjava mreža pot-

kupljivih ljudi na svimmogućim

vladajućimpoložajima, ljudi sa

mrljomu biogra iji, koje baš ta

mrlja čini pogodnim za ucenu i

samim timpotkupljivim, što je

ulaznica za članstvo u bratstvu.

Ispravna osoba, osoba bez

mrlje, nema šansu da dođe do

bilo kakve pozicije u Srbiji na

kojoj se donose odluke, jer bi

to značilo prepuštanje pozicije

moći nekome ko nije podložan

uceni i korupciji. Takav neko,

nekorumpiran, susrešće se sa

kriminalnomhobotnicom, i

moglo bi mu pasti na pamet da

pokuša nešto protiv bratstva.

Ali, nemojte se zanositi da je to

samo srpski speci ikum. Brat-

stvo je zavladalo čitavimnašim

regionom, pa i šire. Mnogo šire.

I nimalo slučajno se u regionu

povremeno pomene moguć-

nost novog rata. Sve su to kori-

sna spinovanja za one koji su ih

naručili. Naravno, ne odlučuju

bivše YU republike o ratu, kao

što nisu odlučivale ni 1991. godi-

ne. U njima samo postoji veliki

procenat neosvešćenog življa

bez kojeg je nemoguće izreži-

rati spontanost istorijskih doga-

đaja. Oni imaju ulogu potpale.

Sa njima se lakomanipuliše.

Trenutno je balkanska deponija

ugašena, međutim, ukoliko

geopolitičke okolnosti budu

zahtevale novo žarište, lako će

se vatra upaliti. To je cena koju

bi sve današnje vlade u regionu

platile kako bi ostale na vlasti.

POBJEDA:

Ljudi čitajubrzo,

loše, i sude prije nego što su

shvatili, kaže Sartr. Učemu

je suštinska razlika čitanja i

uticaja kolumni uodnosuna

romane i druge književne

tekstove?

VELIKIĆ:

Ne bih rekao da je

to ista ciljna grupa, da su čitači

beletristike isti oni koji čitaju

kolumne, mada se jednim

delom te dve grupacije pre-

klapaju. A i to „ljudi“ je diskuta-

bilno - koji ljudi? Ljudi su jako

različiti, neki čitaju ovako, drugi

onako, a treći uopšte ne čitaju.

Ta uopštavanja mi sve više i

više smetaju, ona zamagljuju

suštinu. Dakle, neki ljudi čitaju

kolumne, i na taj način spoznaju

stvarnost, drugi najboljeg sago-

vornika pronalaze u prozi, a

ima (još uvek, valjda) i onih koji

svoje istine pronalaze u poet-

skim svetovima.

POBJEDA:

Miljenko Jergović

piše upogovoru „Bratstva po

mrlji“ naslovljenom„Pisac

uvremenuprostaštva“ da

istrajnonastojite da „preod-

gojite i prevaspitate jedan

totalno zadivljali, zapušten i

propadanjugotovo sasvim

prepušteni svijet“. Gledano iz

ličnogugla, koliko ste uspjeli

u tome?

VELIKIĆ:

Ja sigurno ne mogu

dobiti nikakav serti ikat o

uspešnosti svog delovanja, tako

da vaše pitanje doživljavam

kao čisto retoričko. Ali da ne

verujemda ima smisla, sigurno

to ne bih radio. Verujemda

svaki otrežnjujući članak u ovoj

vladavini ludila, svaka pametna

emisija, vredna knjiga ili pozo-

rišna predstava ima smisla.

Verujemda su to lekovi u borbi

protiv ove pandemije gluposti,

vulgarnosti, pro iterstva i sve-

opšte neodgovornosti. Neod-

govornosti u odnosu na ovu

zemlju i ovu Zemlju, dakle, i na

lokalnom i na globalnomplanu.

POBJEDA:

Za podnaslov

knjige izvukli ste: „Laž, mani-

pulacija, pretnja, korupcija

- četiri jahača srpske apoka-

lipse“. Ovaj kvartet, uz ostalu

pratećumenažeriju, traje

još oddevedesetih godina

prošlog vijeka. Neizbježno se

nameće pitanje alternative,

što je konačno izlaz iz takvog

stanja?

VELIKIĆ:

Jedini izlaz koji tre-

nutno funkcioniše je, nažalost,

onaj preko granice. Podaci

Organizacije za ekonomsku

saradnju i razvoj (OECD) poka-

zuju da je do 2013. godine Srbi-

ju godišnje napuštalo u proseku

26.000 građana. Te godine

broj se popeo na 45.000, a već

sledeće, 2014. godine, 58.000

građana je otišlo da život potra-

ži negde van granica Srbije.

Njihova prosečna starost je 24

godine. A to su oni prijavljeni.

Poređenja radi, tokomdva veka

danka u krvi, turske vlasti su sa

naših prostora odvele između

dve i tri stotine hiljada dečaka.

A za nepune dve decenije

vladavine radikal-naprednjaka-

socijalista oterano je iz Srbije

u beli svet duplo više mladih.

Zaključak prepuštam čitaocima.

POBJEDA:

Ueseju „Kućni

red“ napisali ste da „ako Srbi-

ja želi da jednogdana bude

stanar uEUondamora da

odustane od lošihnavika i da

usvoji nove. Da li to Srbija u

ovomtrenutkupokušava da

učini i kakva je u tomkontek-

stu aktuelna vlast na čelu sa

Vučićem?

VELIKIĆ:

Joj, nemojte me

vući za jezik! Ne zato što se

bojimVučića, već zato štomi

je besmisleno da nabrajam

elemente haosa u kojem živi-

mo. Počev od gore navedenog

iseljavanja, do praznih sela i

razorenih fabrika, lopovske

privatizacije, razorenog sudstva

i školstva, falsi ikovanja istorije,

pa doministara keramičara i

„vazduplohova“. Srbija je već

šest godina u rukama razboj-

ničke družine koja je na sve

spremna samo da ostane na

vlasti. U tom smislu su zahvalan

partner dirigentima iz Brisela,

kojima je poslednja briga sta-

nje demokratije u Srbiji. Jeste,

posmatrači iz EU pišu neke

izveštaje, stidljivo ukazuju na

propuste naprednjačke vlasti,

ali isto tako kontinuirano ističu

kooperativnost predsednika

Vučića. Davno sam rekao da je

Srbija viđena za deponiju EU,

a ova vlast je idealna da to i

sprovede.

POBJEDA:

„Podnapred-

njačkimskutima okupljaju

se aveti Miloševićevog vre-

mena“, napisali ste u eseju

„Podokupacijom“. USrbiji se

mijenja retorika, a što je sa

suštinskimpromjenama?

VELIKIĆ:

Za suštinske prome-

ne potrebno je suštinsko pove-

renje u sistem, a do promene

sistema može doći samo ako

razumprevlada, ako se stvori

kritična masa svesnih birača.

A to je teško očekivati dok je

narod u Srbiji pod žestokom

hipnozommedija i rialitija, u

uslovima obesmišljenih insti-

tucija. Dovoljno je pogledati

stanje u srpskomparlamentu,

u kojemdežurne maskote

naprednjaka ismevaju samu

ideju parlamentarizma. Srbija

tone sve dublje. I sasvim je sve-

jedno gde ta zemlja ide, prema

EU ili Rusiji, kad je vodi postoje-

ća ekipa. S njima se jedino stiže

u nigde. Zar je važno da li će

Srbija u NATO ili ne, dok je Vulin

njenministar vojni? Taj čovek

je uvreda za svakog časnog

srpskog o icira. Spoljna politika

Srbije je fatamorgana u službi

ostvarivanja vlasti, koje se pred-

stavlja kao unutrašnja politika.

Srbija je država u pokušaju.

POBJEDA:

„Bratstvopomrlji“

na tragu je nekadašnjegBeo-

gradskogkruga, Druge Srbije

i velikih ličnosti tog vremena

Bogdana Bogdanovića, Rado-

miraKonstantinovića, Filipa

Davida i dr. Kako tumačite

paradoks da je ta koncepcija

razvoja Srbije postala slabija

udanašnjimuslovima?

VELIKIĆ:

To je tema za obi-

mnu sociološku analizu, a ja

nisam sociolog. Ono što je

ostao „utisak nedelje“ te deceni-

je je da je dolaskom „naših“ na

vlast opozicija zaćutala. Mislim

na opoziciju unutar građanstva,

na misleće ljude koji su bili

mnogo glasniji za vreme Milo-

ševića. Puštala je i propuštala

stvari za koje je bilo jasno da ne

valjaju, plašeći se da ne uništi

krhku biljčicu demokratije.

Korov je narastao, ljudi su ostali

ćuteći, zbunjeni i izgubljeni u

galimatijasu u kojem se više

nije znalo ko su dobri, a ko loši

momci.

POBJEDA:

Vaše suknjige

objavljene umnogobrojnim

izdanjima uHrvatskoj. Među-

tim, zbog čega još uvijek

postoje kočnice kad je upita-

njukulturna i druga saradnja

u region?

VELIKIĆ:

Prvenstveno zbog

carinskih propisa kada je o

knjigama reč, a zatim i zbog

nedostatka sredstava, odnosno

sirotinje kada je reč o kulturi. A

to je sve rezultat politika sa ovih

prostora, odnosa prema kulturi

i izdvajanja za nju. Tamo gde

je zajedništvo potpomognuto

- a to je ilm, gde su regional-

ne koprodukcije inansirane

evropskim fondovima, tamo je

saradnja veoma uspešna. Videti,

recimo, pod - „Ustav republike

Hrvatske“. Naravno, odgovor

mogu proširiti još jednim aspek-

tom. Naime, ako za neštomože-

mo sa sigurnošću reći da podiže

nivo svesti građana onda je to

kultura. Samo se kroz kulturu

postaje individua koja ima izgra-

đen sistem vrednosti, kritična je

prema stvarnosti, a sa takvima

se teže manipuliše. U prirodi

je svake vlasti da manipuliše,

međutim, zato postoje instituci-

je da spreče te negativne porive

vlasti. Svaki autokrata prvo

kidiše na institucije u pokušaju

da ih obesmisli, da ih pretvori u

mrtvo slovo na papiru.

Ljubeta LABOVIĆ

Štomanjehljeba, tovišeigarareprezentacije

POBJEDA:

Zašto se jednimdijelomsrpska

politika i dalje oslanja na nacionalizam. To

se često ispoljava i unegiranju crnogorskog

identiteta, protivljenju evropskoj politici i

članstvuCrneGore uNATO? Kako u tom

kontekstu vidite aktuelne odnose Srbije i

CrneGore?

VELIKIĆ:

Srpska politika se oslanja na naci-

onalizam, jer nema baš neka postignuća na

koja bi se oslonila, a nacionalizampali svuda

na svetu. Nemojte mi reći da su Crnogorci

imuni na to? I biće tako dok neko iz Brisela

ne naredi drugačije, ali ne verujemda će se

te vatrice ikada ugasiti. Ima to veze sa primi-

tivizmom, ali prvenstveno sa siromaštvom i

opštimbezizlazomu kojem se društvo našlo.

Hleba i igara. Štomanje hleba, to više igara

reprezentacije. I Noletov reket.

IzjavakojavišepriličiŠešelju

negocrkvenompoglavaru

POBJEDA:

Utisak je da bi dva likamogla imati posebnu antici-

paciju u ovoj Vašoj metafori „braća pomrlji“: predsjednik Srbije

Vučić i patrijarh SPC Irinej. Što je poVašemmišljenju glavni

motiv te bliskosti?

VELIKIĆ:

Priznajemda mi, kao ateisti, crkva i nije u fokusu. Pona-

šaju se kao svaka druga interesna grupa, afere su imgnusne,

ali nemamnekih bližih informacija, niti me zanimaju. Međutim,

nedavna izjava patrijarha Irineja da Srbi u Crnoj Gori žive kao u

doba NDH-a priliči jednom Šešelju, a nikako crkvenompoglavaru.

MILOVANMILENKOVIĆ

Srbija tone sve dublje. I sasvim je svejedno gdje ta zemlja

ide, prema EU ili Rusiji, kad je vodi postojeća ekipa. S

njima se jedino stiže u nigdje... Spoljna politika Srbije je

fatamorgana u službi ostvarivanja vlasti, koje se predstavlja

kao unutrašnja politika. Srbija je država u pokušaju