Previous Page  5 / 48 Next Page
Information
Show Menu
Previous Page 5 / 48 Next Page
Page Background

5

Pobjeda

Ekonomija

Ponedjeljak, 20. avgust 2018.

Jubileji:

Elektroprivreda Crne Gore

obilježava 108 godina rada

EPCGunarednih

pet godinaulaže

170milionaeura

PODGORICA

Elektropri-

vredaCrneGore (EPCG)

obilježava 108godina radau

jekuvelikog investicionog

zamaha, saopštili su iz te

kompanije, poručujući da će

se, ulaganjemvišeod 170

miliona euraunarednihpet

godina, povećati instalisana

snagapostojećihenerget-

skihobjekata, kao i izgraditi

novi proizvodni kapaciteti.

Iz EPCG su kazali da rekon-

stukcijom i modernizacijom

proizvodnih kapaciteta ta

kompanija želi da zadrži li-

dersku poziciju na tržištu

električne energije u Crnoj

Gori, „posebno u svjetlu otvo-

renogtržištaimogućegulaska

novih snabdjevača“.

Izvršni direktor EPCG Igor

Noveljić, povodomgodišnjice

kompanije, ocijenio je da će

investicijeobezbijediti visoku

pogonsku spremnost opreme

i postrojenja i pouzdanost u

radu energetskih objekata, ali

i obezbijediti, kako je naveo,

veću sigurnost u snabdijeva-

njukupacasvimkategorijama

potrošnje.

„Uveliko se radi na ekološkoj

sanaciji postojećeg bloka TE

„Pljevlja“ što će, uz rekultiva-

ciju postojeće deponije pepe-

laišljake,koštatioko60milio-

naeura,Takođe,uPerućici,uz

finansiranjeKfWbanke, inve-

stiraće seoko60milionaeura.

Tupodrazumijevamo i dodat-

ne kapacitete, ugradnju

osmog agregata kojim ćemo

dobiti novih 60 megavata in-

stalisane snage“, naveo je No-

veljić.

Iz EPCG su naveli da će proi-

zvodni objekti te kompanije

uskoro raspolagati najsavre-

menijom opremom za rad u

21. vijeku.

„Tome će, u dobroj mjeri, do-

prinijetiirealizacijadrugefaze

modernizacije HE „Piva“, vri-

jednaprekodesetmiliona eura

za koju je ugovor, krajem jula,

potpisan sa renomiranim par-

tnerima – slovenačkom kom-

panijom Litostroj i italijan-

skimABB-om“, istakli

su izEPCG.

Kakosupodsjetili,uspješnose

privodi kraju i izrada investi-

ciono-tehničkedokumentaci-

je za potrebe izgradnje HE

Komarnica, „za šta je izdvoje-

no blizudvamiliona eura“.

„Veliki podstrek za investicije

predstavljaju izuzetni poslov-

ni rezultati kompanije uprvih

pola godine, kada je ostvarena

neto dobit od oko 43 miliona

eura“, kazali su izEPCG.

Noveljić je saopštio da će se u

narednom periodu graditi i

mala hidroelektrana „Otilovi-

ći“.

„Takođe,dodatniprojektikoje

planiramo i koje smo preuzeli

tiču se izgradnje novih kapa-

citeta u vjetru ili eventualno u

solaru. Tako da očekujemo da

ćemo u narednom periodu,

pored svih investicijauposto-

jeće objekte, dobiti određenu

instalisanu snagu i u novim

kapacitetima“, istakao je No-

veljić.

Iz EPCG su podsjetili da su

postali vlasnik Rudnika uglja

Pljevlja, kao i da su nedavno

potpisali iMemorandumo ra-

zumijevanju za projekat vje-

troparka „Gvozd“, u nikšićkoj

opštini, u čiju izgradnju, kako

su naveli, planiraju da ulože

70miliona eura.

Crnogorska elektroenerget-

ska kompanija uzela je 19. av-

gust za svoj dan, u znak sjeća-

nja na datum kada je 1910.

godinenaCetinjukraljNikola

I pustio u rad prvu električnu

centraluuCrnoj Gori.

R. P.

pokazuju konstantanminus

U prva dva kvartala došlo je do drastičnog

pada uvoza električne energije. U ovomperi-

odu uvezena je električna energija vrijedna

9,85 miliona eura, odnosno gotovo 30miliona

eura manje nego u istomprošlogodišnjem

periodu kada je vrijednost uvezene struje

iznosila 39,5 miliona eura.

To je posljedica mnogo bolje hidrološke situa-

cije u prvih pola godine, u odnosu na lani kada

je zbogmale količine padavina i suše u crno-

gorskimhidroelektranama ostvarena mnogo

manja proizvodnja električne energije, zbog

čega je Elektroprivreda (EPCG) bila primorana

da uvozi znatno veće količine struje.

Iz EPCG je ranije saopšteno da je ukupna pro-

izvodnja električne energije tokomprva četiri

mjeseca ove godine iznosila 1,69 hiljada giga-

vat sati (GWh) ili 52 odsto godišnjeg plana, a

39 odsto više od planirane proizvodnje za taj

period.

Zbogdobrehidrologije

drastičnosmanjenuvozstruje

ozimo

Za uvoz hrane i živih živo-

tinja Crna Gora je za prvih

šest mjeseci izdvojila 200,2

miliona eura, što je 6,4

odsto više u odnosu na isti

prošlogodišnji period.

Pojedinačno od hrane

najviše smo trošili na uvoz

mesa i prerađevina od

mesa 46,2 miliona eura,

što je je četiri odsto više

u odnosu na uporedni

period iz prošle godine. Za

uvoz povrća i voća utro-

šeno je 34miliona eura,

odnosno 8,2 odsto više u

odnosu na isti prošlogo-

dišnji period, dok smo za

mliječne proizvode i jaja

potrošili 24,5 miliona eura,

odnosno skoro tri odsto

više u odnosu na isti proš-

logodišnji period.

Rasteuvoz

povrća

ivoća

Zbog manje prodaje cigareta

na regularnom tržištu i pada

naplate akciza na cigarete u

ovoj godini parlament je kra-

jem jula usvojio izmjene i do-

puneZakona o akcizama.

Novim akciznim kalendarom

za duvan, akcizne stope na ci-

garete su vraćane na nivo koji

je važio u periodu od avgusta

prošlegodineitajnivosezadr-

žava do kraja naredne. Sma-

njena je postojeća visina spe-

cifičneakcizenacigaretesa40

eura za 1.000 komada, odno-

sno 80 centi po paklici, na 30

eura za 1.000 komada, odno-

sno 60 centi popaklici.

Iz Vlade je saopšteno da je to

urađeno kako bi se pružila po-

drška privrednicima koji su se

suočavali sa nelojalnom kon-

kurencijom i obezbijedilo bo-

lje punjenje budžeta.

Prema riječima Lekića, struk-

tura crnogorskog uvoza odav-

no se karakteriše kao uvoz

,,svega i svačega“.

- Jednostavno ne postoji proi-

zvod koji se ne uvozi, posebno

kada je riječ o industrijskim

proizvodima. To govori da na-

ši proizvodni kapaciteti ne da

su mali već uglavnom i ne po-

stoje –upozorio jeLekić.

On je naveo da u Crnoj Gori,

između ostalog, ne postoji fa-

brika konditorskih proizvoda,

sokova, sladoleda, tjestenine,

začina, UHTmlijeka…

- Naravno da moramo te proi-

zvodeuvoziti.Otekstilnojindu-

strijidainegovorimo,odavnoje

Titeks zatvoren, industrijaobu-

će,bijeletehnikevišenepostoje.

Sve ovo je rezultiralo uvozom

tih proizvoda, a sigurno da u

tommnoštvu proizvoda dođe i

do nepotrebnog uvoza, jer po-

redjednevrsteproizvodauvezu

se i drugi proizvodi koji prate

paletu tih koje uvozimo. O uvo-

zumašina imotornih vozila da i

ne govorimo– rekao jeLekić.

Prema njegovim riječima, po-

kušaji da u poljoprivredi proi-

zvedemo domaće proizvode

još uvijek su samo počeci koji

obično ne završavaju proi-

zvodnimpogonima.

- Od tolikog šumskog bogat-

stva mi nemamo fabriku na-

mještaja – istakao jeLekić.

TEŠKAPITANJA

On smatra je promjena crno-

gorske uvozne strukture jed-

no od teških pitanja koje će se

rješavati godinama.

- Smatramda dovođenje stra-

nih proizvodnih investitora

davanjemraznovrsnihpodsti-

caja mora biti prioritet Mini-

starstvaekonomije.Tojebitno

i sa aspekta zapošljavanja jer

nam je stopa nezaposlenosti

velika –naglasio jeLekić.

On je naveo da postoji moguć-

nost za smanjenje uvoza poje-

dinih proizvoda, odnosno

spoljnotrgovinskog deficita.

- Investiciono-razvojni fond

(IRF) je adresa na koju treba

postavljati ovo pitanje. Tu po-

stoje značajne mogućnosti,

kojesuvećdalenekerezultate,

ali pravi put jedovođenje stra-

nih proizvodnih investitora

koji imaju prostora za ulaga-

njeunašuzemlju.Investicijeu

turizamsudobre, ali potrebno

je više pažnje obratiti na

mnoštvoproizvodakojisuseu

Crnoj Gori proizvodili, a sada

se više ne proizvode – istakao

jeLekić.

On je dodao da je tu aktivnost

Vlade odpresudnog značaja.

- Poziv za ulazak u Evropu

imamo odavno, na tom putu

smo lider regiona, ali ulaganja

u našu zemlju to sigurno nije-

su. Smatram da Evropa želi

Crnu Goru kao razvijenu ze-

mlju i zato je i razvoj naše pri-

vrede usko povezan sa ula-

skom u EU – zaključio je

Lekić.

S. POPOVIĆ

Uprvih šestmjeseci

primjetan je drastičan

pad zvaničnog-

regularnog uvoza

duvana i proizvoda

odduvana od čak 44

odstouodnosuna isti

prošlogodišnji period

IgorNoveljić

m izmjena Zakona o PIO

vanje državnog referenduma,

na kojem bi bilo izjašnjavanje

po pitanju izmjena Zakona

PIO. Usaopštenju senavodi da

bi tome prethodilo upoznava-

nje sa formulisanim referen-

dumskim pitanjem ili pitanji-

ma i datumom otpočinjanja

prikupljanja potpisa.

-Ostalimodelisindikalneakci-

je za koje će se sindikalne cen-

trale opredijeliti zavisiće od

spremnostiVladedauvažipri-

jedloge sindikata i obavljenih

konsultacija sa članstvom- na-

vodi se u saopštenju koje su

potpisali generalni sekretari

SSCGDuškoZarubicaiUSSCG

SrđaKeković.

Iztedvijesindikalneasocijaci-

je upućen je poziv članstvu i

građanima da im se pridruže,

kakobi se, upostupku izmjena

ZakonaPIO, izborili zapenzij-

ski sistem koji će omogućiti

dostojanstven život u trećoj

dobi.

-Naostvarenjuzajedničkogci-

lja jedinstveno ćemo istrajati -

ukazuje se u saopštenju.

R.K.

Sa jednogodskupova

sindikalaca

21,8

odsto povećan je uvoz

vozila uodnosuna isti

prošlogodišnji period za

prvih šestmjeseci