Table of Contents Table of Contents
Previous Page  5 / 48 Next Page
Information
Show Menu
Previous Page 5 / 48 Next Page
Page Background

5

Pobjeda

Petak, 10. avgust 2018.

Ekonomija

PODGORICA

OdlukaVla-

dedabudućemkoncesiona-

ruaerodromanadoknadi ae-

rodromsku taksu, koju

eventualnonebudemogao

daplatiMontenegroerlajnz,

jeočekivana s obziromna to

daVladahoćedaunaprijed

naplati 100miliona euraod

koncesija, saopštio je eko-

nomski analitičarVasilije

Kostić.

- Da li je to dobro ili loše ne

možemo reći u ovommomen-

tu jer se očigledno radi o na-

mjeri da se privuče koncesio-

nar, a buduće vrijeme će dati

odgovor. Mogao bih reći da je

očekivano da, ukoliko zahtije-

vate avansno plaćanje u toli-

kom iznosu, ponudite i odre-

đeno osiguranje od nečega što

je trajna činjenica, amože bit-

nouticati na rizičnost posla za

koncesionara–kazaojeKostić

Pobjedi.

Vlada je u prijedlogu koncesi-

onog atka navela da je spre-

mnadasmanjiizloženostkon-

cesionarakreditnomrizikuod

eventualnog nastavka nepla-

ćanja aerodromskih usluga

MA, na način da mu država

nadoknadi novac koji ne na-

plati odkompanije.

- Ministarstvo i Vlada obezbi-

jedićekoncesionaruodređene

mehanizme umanjenja i oslo-

bađanja u slučaju neplaćanja

MA- navedeno jeuprijedlogu

koncesionog akta.

HRONIČNI MINUS

MA je prošlu godinu završio u

minusu od 4,2, miliona eura.

Kompanija je2016. godinuza-

vršila sa gubitkom od 10,2 mi-

liona, 2015. godinu sa minu-

som od 5,7 miliona , a 2014. sa

gubitkom od 5,3 miliona eura.

Ukupni nagomilani gubitak

iznosi 76,5 miliona eura i ne-

prekidno raste od 2014. kad je

bio 50 miliona eura, 2015. go-

dine60,4miliona,a2016.godi-

ne 71,9miliona eura.

Ukupna aktiva MA konstan-

tno opada posljednjih godina,

tako da je 2014. iznosila 62,5

miliona eura, da bi na kraju

prošle godine opala na 48,7

miliona eura. Stalna imovina

je takođe u padu sa 47miliona

na 36,9miliona eura.

Poslovni prihodi se posljed-

njih godina standardno kreću

između 66 i 67 miliona eura,

dok su rashodi na kraju prošle

godine iznosili 71,7 miliona

eura. Od toga se na troškove

zarada odnosi 9,4 miliona eu-

ra, dok su ti troškovi 2014. bili

8,4 miliona eura. Dugoročne

obaveze ove kompanije su pa-

le sa 24,2milionau2014. godi-

ni na 12,9miliona eura na kra-

ju prošle godine, dok su

kratkoročne ,,skočile“ sa 53

miliona na 75 miliona eura na

krajuprošle godine.

UMA je na kraju prošle godi-

ne bilo zapošljeno 394 radni-

ka, a poreski dug kompanije je

iznosio 18,6miliona eura.

Prema navodima medija MA

duguje Aerodromima više od

20miliona eura.

Vlada je krajemmaja dala sa-

glasnost za odlaganje izvrše-

njaprispjelihobaveza između

Aerodroma Crne Gore i Mon-

tenegroerlajnzado31.decem-

bra ove godine.

SPAŠAVANJE

Vlada je usvojila Informaciju

o sprovođenju sporazuma o

načinu isplatepotraživanjana

osnovu izvršnih-pravosnaž-

nih presuda Privrednog suda,

potpisanog između predstav-

nikaAerodroma iMA.

-Udiskusiji jeocijenjenoda je

od marta prošle do aprila ove

godine, MAuz podrškuVlade

u značajnoj mjeri konsolido-

vao finansijskoposlovanje, ta-

ko da od 1. januara redovno

plaća porez i doprinose, aero-

dromske takes i druge obave-

ze iz poslovanja - saopšteno je

ranije izVlade, uzocjenudabi

prinudno izvršenjemoglodo-

vesti do značajnihproblema u

poslovanju avio-prevoznika.

Kostić je naveo da je teško u

ovom trenutku davati konač-

nu ocjenu o koncesionom ak-

tu.

-Treba sve pažljivo proučiti, a

nema ni dovoljno podataka o

svemu. Apriori ne gajimnika-

kve sumnje generalno, pa

smatramda se u osnovi radi o

želji za unapređivanjem po-

stojećeg stanja – rekao je Ko-

stić.

Odgovarajući na pitanje da li

je bolje da država i dalje gaz-

duje aerodromima, s obzirom

na to da je riječ o profitabil-

nom preduzeću, Kostić je na-

veoda jeprofitabilnost svakog

preduzeća problematična u

mjeri ukojoj jeproblematičan

njegovnovčani tok.

- Ne znamo kakav je novčani

tok kompanije Aerodromi Cr-

ne Gore, a moglo bi se o tome

spekulisati, jer jepoznatoda je

MAnjegov veliki dužnik. Nije,

dakle, isto imate li potraživa-

njeilinovacnaračunu,aračun

uspjeha to ne akceptira osim

pod posebnim okolnostima.

Uostalom, zbog te činjenice

Vlada nudi garancije za plaća-

nje potencijalnom budućem

koncesionaru – objasnio je

Kostić.

Neto dobit kompanije Aero-

dromi Crne Gore prošle godi-

ne je bila četiri miliona eura,

ukupna aktiva 118,6 miliona,

vrijednost stalne imovine je

93,4miliona, od čega je vrijed-

nost nekretnina, postrojenja i

opreme 88,5miliona eura.

Ukoncesionomaktusenavodi

da se očekuje da će koncesija

biti data za period od 25 do 30

godina.

- Dužina koncesije je jedno od

suštinskih pitanja. Niko neće

ućiuposaoakonemadovoljno

vremenazapovrat investicije i

dodatno profit. Stvar je, dakle,

procjene odnosno analize u

kome je to periodu moguće

ostvariti, a ne da li se to neko-

mečinidugimilikratkimperi-

odom – istakao je Kostić i na-

glasioda ne treba

potcijeniti nou-hau (know

how) budućeg koncesionara

kao i svjetski nivo menad-

žmentakojebimoraodonijeti.

- A o tome se ne priča ništa ili

gotovoništa.Novoznanjekoje

bi morao donijeti je nova teh-

nologija i dugoročno jemnogo

važnija od iznosa koncesije.

Ako u pitanju bude vrhunska

kompanija koja je u stanju da

mnogostruko unapredi infra-

strukturu i funkcionalnost ae-

rodroma-time i reprezenta-

tivnostnašedestinacije,koliko

bi željeli da traje koncesija?

Stvari, kao što vidimo, nijesu

crne ili bijele – naglasio je Ko-

stić.

S.POPOVIĆ

STAV:

Ekonomski analitičar Vasilije Kostić kaže da se nemože uzeti avansno

100miliona od koncesionara aerodroma, a ne ponuditi osiguranje

Državaćezbogprivlačenja

zakupacaplaćati obavezeMA

Montenegro erlajnz je prošlu godinu

završio uminusu od 4,2miliona eura,

dok ukupni nagomilani gubitak

kompanije iznosi 76,5miliona

eura, dok je poreski dug

nacionalne avio-kompanije

18,6miliona

USD

1.15930

JPY 128.84000

GBP 0.89940

CHF

1.15120

AUD

1.56260

CAD

1.51110

Kursna lista

PODGORICA

HTP Ulcinjska rivijera završila je drugi kvar-

tal sa gubitkomod 451.170 eura, 36,4 odstomanjimu odnosu

na isti prošlogodišnji period.

Prihodi kompanije na kraju juna iznosili su 209.710 eura i bili

su dva puta manji nego u uporednomperiod, dok su rashodi

pali 1,6 puta manji na 644.470 eura.

Neraspoređena dobit je iznosila 163 hiljade eura, akumulirani

gubitak 1,3 miliona, dugoročna rezervisanja i obaveze 2,4, a

kratkoročna 1,2 miliona, dok su odložene obaveze iznosile

534,5 hiljada eura.

Država i državni fondovi su vlasnici 63 odsto kapitala kom-

panije. Kompanija Karisma je u septembru prošle godine

zakupila zemljište i hotele Belvi i Olimpik na 30 godina.

N. K.

Poslovanje HTP Ulcinjska rivijera

Gubitak smanjenza trećinu

PrimjenomNacrta Prostornog

plana NP ,,Skadarsko jezero“

valorizovao bi se potencijal

jezera i zaleđa, procjena je

učesnika javne rasprave o

ovomdokumentu, koja je juče

održana u sali SO Bar.

- Rukovodili smo se zaštitom

biodiverziteta i kulturno-

istorijskog i graditeljskog

nasljeđa. Važni preduslovi za

dalji razvoj su zaštita slivnog

područja, adekvatan sistem

otpadnih voda, sanacija zaga-

đenja iz okruženja, regulacija

hidrološkog kompleksa Drim

– Bojana - Skadarsko jezero u

saradnji sa Albanijom, revita-

lizacija stambenih objekata,

a neophodno je stvoriti pre-

duslove za razvoj privrednih

aktivnosti, među kojima je

prioritetan turizam - navela

je u ime obrađivača Ksenija

Vukmanović, planer u Centru

za urbanizam i arhitekturu.

Predsjednik barske skupštine

Mićo Orlandić je istakao da se

mora

pronaći način za razvoj ribar-

skih sela, neophodna je regu-

lacija otpadnih voda, a nijesu

zadovoljni tretiranjem samo

nekih lokacija za razvoj turiz-

ma, kao što su Murići.

- Znamo da ima još takvih

plaža, kao Šestane, na primjer

- kazao je Orlandić i procijenio

da bi produbljavanje korita

Bojane doprinijelo smanji-

vanju nivoa jezera, a dobili

bi 29.000 hektara plodne

zemlje.

Dr Zarija Pejović smatra da

Skadarsko jezero treba zašti-

titi od divlje gradnje, a turi-

zambazirati na etno-selima.

Mašan Lekić je zamjerio što

nije predviđeno pristanište

Podkomarno, a smatra da

bi trebalo rekonstruisati tzv.

rimski put obalom jezera, koji

je još vidljiv.

Dr Željko Ivanović je istakao

da plan nije tretirao logistički

koncept, jer

kad bi se razvile sve predvi-

đene privredne grane, trebalo

bi dnevno prevesti 20 tona

robe, što je nekoliko teških

kamiona, a što bi u sezoni iza-

zvalo saobraćajni zastoj. Zato

bi trebalo, istakao je, predvi-

djeti parking ispred tunela

Sozina.

Direktor barskog Vodovoda

Zoran Pajović insistira da plan

predvidi ravnomjeran razvoj

svihmjesta koja gravitiraju

Skadarskom jezeru.

Sekretar za investicije i imovi-

nu Vido Dabanović, skrenuo

je pažnju da su zbog loše

infrastrukture ugroženi objek-

ti u zaleđu Skadarskog jezera

i svi spomenici kulture. Koor-

dinator lovočuvarske službe

u preduzeću ,,Lovstvo“ Marko

Brnjada kazao je da plan

predviđa agro-ribolovački,

ali ne i lovni turizam. Marjan

Plantak je predložio zaštitu

autentičnih proizvoda, a

odbornik Goran Simić smatra

da nedostaju sportski sadržaji,

jer su predviđene biciklističke

i šetačke staze rekreativne.

Javna rasprava o ovomdoku-

mentu traje do 12. avgusta.

V.K.V.

Orlandić:

Produbljavanjem

koritaBojanedobilibi29.000

hektaraplodnezemlje

državneinstitucije,kojesudo

sada pokazale otvorenost za

saradnjusainvestitorima,na-

staviti da stvaraju uslove za

potrebne nove investicije.

N.K.

orisnike

inovirane Play S, M, L i XL pakete,

koji omogućavaju neoganičeno

besplatnih poruka prema svim

mrežama u Crnoj Gori i Srbiji,

besplatne minute u okviru Telenor

mreže, a količina besplatnihminu-

ta ka ostalimmrežama varira u

odnosu na paket.

S. P.

VasilijeKostić

Render Skadar lejka

Lionel Sonigo

gigabajta interneta