Table of Contents Table of Contents
Previous Page  2 / 48 Next Page
Information
Show Menu
Previous Page 2 / 48 Next Page
Page Background

2

Pobjeda

Nedjelja, 5. avgust 2018.

Politika

Mada jeprošlogotovo30go-

dinaodraspadaJugoslavije,

regionjošnijekonsolidovan,

štogačini ranjivim.Tomeu

velikojmeridoprinosi i aktu-

elnimeđunarodni kontekst

koji senasvojevrstannačin

prelamanaBalkanu.Među-

narodni liberalniporedak, na

čijimvrednostima jestvarana

balkanskaarhitektura, zna-

čajno jenarušen.

Region je ponovo počeo da tone

unestabilnostspretećimprodu-

bljivanjem kriza, kako unutar

pojedinih zemalja, tako i u nji-

hovimmeđusobnimodnosima.

Gotovo svaka zemlja Zapadnog

Balkana poseduje unutrašnji

„krizni“ potencijal, proizašao

prvenstveno iz odsustva demo-

kratske tradicije i nedovršenog

procesa tranzicije. Osim toga,

regionalni kontekst karakterišu

neprevaziđeno ratno nasleđe i

neugasle teritorijalne i etničke

aspiracije. Udaljavanje evrop-

ske perspektive zakonito poja-

čava unutrašnje i međusobne

frustracije.

Konačno, u globalnommetežu,

Balkan je postao tačka na kojoj

se odvija geostrateško nadme-

tanje moćnih članica međuna-

rodnezajednice.

UTICAJI

Pokazalo se da Evropska unija i

NATO nisu imali ključni uticaj

naunutrašnjopolitičketokoveu

balkanskim zemljama. EU je

potcenila geostrateški interes

drugihmeđunarodnihakteraza

ovaj prostor. Kako tvrdi bugar-

skipolitikologIvanKrastev,Ru-

sija i Turska aktivno politizuju

etničku i religioznu napetost u

balkanskimzemljama.

Tek početkom2017, zvaničnici

Evropske unije počeli su da sa-

mokritički govore o tome da

„nedostajestrateškakomunika-

cija EU i Zapadnog Balkana u

širemkontekstu“.

Evropska unija kao opasnog

„konkurenta“ na Balkanu vidi

prvenstvenoRusiju, dok jeTur-

skajošuvekusenci.Činjenicaje

da, posredstvomSrbije i Repu-

blikeSrpske,aliidrugihzemalja

regiona (Makedonija, CrnaGo-

ra), Rusija proširuje i produ-

bljuje svoj uticaj na Balkanu.

Kao što je pokazao slučaj Crne

Gore, Rusija više ne preza ni od

direktnogmešanjauunutrašnje

stvari onih zemalja koje smatra

svojomsferomuticaja.

Srbijajeključnifaktordestabili-

zacijeuregionusvedokneodu-

stane od velikodržavnog nacio-

nalizma. Srpska nacionalna

elita je priželjkivala međuna-

rodne okolnosti koje će joj, uz

pomoć Rusije, omogućiti zao-

kruživanje nacionalnog projek-

ta. U stvaranju te iluzije Rusija

igra važnu ulogu, jer je veoma

duboko ušla u srpsko javno

mnjenje s tezomda „Srbi treba

dabuduveomasrećni štonisuu

EU“. ZaRusijuzadržavanjeZa-

padnogBalkanaizvanEvropske

unije i raspirivanje lokalnih

sporova znači podrivanje

evropskog jedinstva i vjerodo-

stojnost sameEU.

Pretenzije Srbije su ispoljene

premaBosni, CrnojGori, Koso-

vu iMakedoniji. One su postale

glasnijeodkadaseZapadniBal-

kan sve češće tretira kao „unfi-

nished business“. Beograd još

uvekimapodrivačkuulogupre-

ma bivšim republikama Jugo-

slavije.

BOSANSKOPITANJE

Bez rešavanja bosanskog pita-

nja stabilnost Balkana ostaće

upitna. Dejtonski sporazum je

ostvario svoju funkciju uspo-

stavljanjem mira, ali je status

quokojijeuspostavljentimspo-

razumomneodrživ.

Dejtonski sporazum, ali ni me-

đunarodni akteri nadležni za

nadgledanje njegovog sprovo-

đenja, nisu uspeli da uspostave

državniidentitetBiH,štoostav-

lja prostor dezintegracionim

trendovima. Podrškomstavovi-

ma Milorada Dodika, Rusija u

BiHopstruira evropskubuduć-

nost Bosne. Kao članica Kon-

taktgrupezaBiH,Rusijatakođe

onemogućava visokog pred-

stavnika (Incka) da koristi bon-

ska ovlašćenja kako bi sprečio

strategiju Milorada Dodika u

dekonstrukciji tedržave.

Beogradu suštini nemenja svoj

stav prema BiH i zalaže se za

status quo i priželjkuje raspad

BiH. Premijer Aleksandar Vu-

čić, bez obzira na neke iskorake

prema Sarajevu, u suštini nije

pokazao spremnost da podrži

uređenjeBiHkojebi išlokanje-

noj unutrašnjij integraciji, a ti-

me i njenoj funkcionalnosti kao

države.

IakojeizgubilapozicijuuCrnoj

Gori i Makedoniji, Rusija nije

odustala od svoje remetilačke

ulogeutimzemljama.Biojepo-

kušajdasesprečisporazumoko

imenaMakedonije,pajepotom,

bez nekog objašnjenja, otkaza-

na poseta ministra Sergeja La-

vrova Atini. Istovremeno, Rusi-

ja je pojačala svoj pritisak na

Srbiju iRepublikuSrpsku.

RUSIJA SADVIA

CRNAGORA

Najnovija ofanzivaBeograda na

CrnuGoru nakon susreta Putin

–Tramp polazi od pretpostavke

da jeTrampnezainteresovanza

CrnuGoru,štojemanifestovaoi

svojomizjavomdasutoagresiv-

ni ljudi, koji mogu izazvati treći

svetski rat i da on ne bi dozvolio

da njegovsinu tomeučestvuje.

Ne čudi agresivnost SPC i radi-

kalna retorika kada se navodno

radiopoložajuSrbauCrnojGo-

ri,teprovokacijedaćeBokaKo-

torska biti srpsko primorje i niz

drugih izjava koje direktno

omalovažavaju crnogorsku dr-

žavu. Reč je o pokušaju Rusije

daprekoBeogradazapravopro-

vocira spremnost NATO da in-

tervenira po članu 5. u slučaju

sukoba u nekimmanjim člani-

cama Alijanse kao što su Crna

Gora ili baltičkezemlje.

Evroatlantsko približavanje,

pre svega članstvo uNATO, Cr-

nuGorusvevišeudaljavaodtra-

dicionalnih aspiracija Srbije

koja je smatra „srpskom ze-

mljom“, a njenu državnost –

privremenom.

Novi geostrateški položaj Crne

GorekaočlaniceNATOnesum-

njivo je jedan od izazova u bu-

dućim odnosima Beograda i

Podgorice. Ne samo zbog toga

štoćeRusijaprekoBeogradači-

niti sveda „sabotira“ tupoziciju

Crne Gore. Reč je i o svojevr-

snom„uslovnomrefleksu“srbi-

janske političke i intelektualne

elite, nesposobne da izađe iz

začaranog kruga sopstvenih

frustracija i iskorači u pravcu

kojim ,,mala“ Crna Gora godi-

namahrabrokorača,štofrustra-

cije samočini jošvećim.

SRBIJAIKOSOVO

RusijaBosnuiHercegovinutre-

tira kao zemlju zamrznutog

konflikta, jer u Bosni nije reše-

no,kaoseističe,,,nijednoterito-

rijalnoinacionalnopitanjezbog

koga je tamo izbio građanski

rat“. Istovremeno i zapadna za-

jednica (SAD, NATO i EU) po-

kazuje sve veće interesovanje

da stabilizuju BiH pre svega iz

širih bezbednosnih razloga

(moguća radikalizacija islam-

skih grupa koje su povezane sa

nekimislamskimcentrima).

Bez obzira na potpisani spora-

zum sa Prištinom, Beograd

upornonastavljasakampanjom

protivKosova i Albanaca, što je

u suprotnosti s duhom Brisel-

skogsporazuma.Vodi semeđu-

narodnakampanjaprotivprije-

ma Kosova u međunarodne

organizacije, posebnouUNES-

CO i posebno kampanja protiv

priznanjaKosova.

Režirana histerija vezana za

,,Veliku Albaniju“ pokazala je

suštinski odnos Srbije prema

Albancima generalno. Simuli-

rana spremnost za dijalog i

iskrenost u tom odnosu bila je

posledica pritiska EU i koristi

kojujeSrbijaimalaodEU.Usu-

štini, Briselski sporazumbio je

samoparavankoji se srušio čim

sekrizazaoštrila.

Okretanjem leđa Makedoniji i

Crnoj Gori, Srbija je pokazala

nesposobnost da se odrekne od

poraženeMiloševićevepolitike.

PonašanjeBeogradaposlednjih

nekolikomeseci samo jeogolilo

njeno grubo remećenje odnosa

uregionu,posebnosCrnogorci-

ma iMakedoncima.

Opasnost od ,,nezavrš

ANALIZA

»

Piše:

SonjaBISERKO

U globalnom

metežu,

Balkan je

postao tačka

na kojoj

se odvija

geostrateško

nadmetanje

moćnihčlanica

međunarodne

zajednice.

Bilo bi važno

da EU, SAD

i NATO

najzad završe

„un ished

business“ na

Zapadnom

Balkanu tako

što će se držati

okvira na

kojem rade već

tri decenije.

Ukoliko dođe

do uzmicanja

na ključnim

pitanjima,

Zapadni

Balkan će se

sunovratiti u

novi haos

Balkan – poprište nadmetanja velikih sila

Ne čudi agresivnost

Srpske pravoslavne

crkve i radikalna

retorika kada se

navodno radi o

položaju Srba u

Crnoj Gori, te pro-

vokacije da će Boka

Kotorska biti srpsko

primorje i niz drugih

izjava koje direk-

tno omalovažavaju

crnogorskudržavu.

Riječ je o pokušaju

Rusije da prekoBeo-

grada zapravo provo-

cira spremnostNATO-

a da intervenira po

članu 5. u slučaju su-

koba unekimmanjim

članicamaAlijanse

kao što suCrnaGora

ili baltičke zemlje

Beogradpolaže velike

nade unede nisanu

politikupredsjednika

SADkada je riječ oBal-

kanu, posebnonakon

susreta Tramp – Putinu

Helsinkiju. S obziromna

toda niko tačnone zna

o čemu se razgovaralo,

otvoren je prostor za

razne spekulacije

MiloĐukanović i Jens Stoltenberg

Vladimir Putin i DonaldTramp