Table of Contents Table of Contents
Previous Page  5 / 52 Next Page
Information
Show Menu
Previous Page 5 / 52 Next Page
Page Background

5

Pobjeda

Subota, 30. jun 2018.

Ekonomija

PODGORICA

-CrnaGora jeostvarila značajannapredaku

procesuevropskih integracijau sektoru saobraćaja, koji će

pozitivnouticati naukupni razvoj države, saopšteno je iz

Ministarstva saobraćaja. IzMinistarstva sukazali da jeu

četvrtakuBriseluodržan sastanakpododbora zaoblast sao-

braćaja, energetike, životne sredine i regionalni.

U središtu pažnje bio je napredak koji Crna Gora ostvaruje kroz

agendu povezivanja, razvoja infrastrukture i paketa reformskih

mjera za olakšavanje transporta i trgovine.

S.P.

Sastanak pododbora za saobraćaj, energetiku,

životnu sredinu i regionalni razvoj

Napredakusaobraćaju

PODGORICA

- Svi naplatni punktovi Elektroprivre-

de,

će

biti otvoreni danas saopšteno je izove elektro-

energetskekompanije.

-Uvažavajućizahtjevepotrošača,obavještavamojavnost

daćesvinaplatnipunktoviEPCGbiti otvoreniuradnom

vremenuodosamdo 16 sati - kazali su izEPCG.

S.P.

Naplatni punktovi

EPCGradiće i danas

Akcionarima Jugopetrola 4,5miliona eura

Jučepočela

isplata

dividende

PODGORICA

- Jugopetrol od

juče isplaćujedividenduod4,5

miliona eura. Dioničari ćedo-

biti 97 centi poakciji bruto.

Akcionari su odluku o raspod-

jeli dividende, čija je neto vri-

jednost po akciji 0,88 eura, doni-

j e l i na s j edni c i skupšt ine

dioničara održanoj krajemmaja.

Jugopetrol je prošlu godinu za-

vršio sa neto dobiti od 7,6miliona

eura, 51,7 odsto većom u odnosu

na 2016. Pravona dividendu ima-

ju akcionari koji su upisani u spi-

sak akcionara kod Centralne de-

pozitarneagencijenadan31.maj.

Dividenda se isplaćuje u filijala-

ma Crnogorske komercijalne

banke.

S.P.

gle brojne primjedbe

podjelu

kontrole

Iz Javnog preduzeća Morsko dobro stigao je prijedlog proši-

renja liste javno privatnog partnerstva.

- U oblasti koje mogu biti predmet ovog partnerstva treba

uključiti izgradnju, rekonstrukciju i modernizaciju kupališta,

marina, privezišta, pristaništa i drugih objekata obalne infra-

strukture.

Uključitikupalištaimarine

objektivne metode, kad ih kao

takve ne prepoznaju evropski

standardi za procjenu vrijed-

nosti EVS, ni međunarodni za

procjenu vrijednosti IVS, niti

međunarodna procjeniteljska

praksa - navode iz MBA. Iz obje

biznis asocijacije traže precizni-

je de inisanje oblasti u kojima

je moguće ovakvo partnerstvo,

jer smatraju da će široka de ini-

cija izazvati konfuziju.

Iz MBA zamjeraju što je zako-

nomodgovornost dominan-

tno na privatnompartneru i

predlažu da se razmisli da li da

parlament osniva agenciju za

investicije, umjesto vlade.

I u Uniji poslodavaca smatraju

da gro rizika snosi privatni

partner i predlažu preciznu

de iniciju odredbe da ,,članovi

upravnog odbora agencije za

svoj rad odgovaraju Vladi“.

- Treba normirati da li se radi o

moralnoj, imovinskoj, individu-

alnoj ili kolektivnoj odgovorno-

sti - ocijenili su iz poslodavačke

organizacije.

Iz MANS-a, odakle je stiglo

najviše primjedbi, smatraju

da je neprihvatljivo da među

ovlašćenjima agencije bude

pružanje stručne pomoći

stranim investitorima za

ulaganje u određene oblasti

privrede, jer tomože uticati

na favorizovanje pojedinih

ponuđača i ugrožavati nače-

lo konkurentnosti. Dodaju

da je neprihvatljivo ostavljati

mogućnost da razlik proci-

jenjene vrijednosti projekta i

zaključenog ugovora može

da bude veća 20 odsto, kao

i propisivanje da projekti do

pet miliona eura ne moraju

da primijene sve kriterijume

predviđene tenderskom

dokumentacijom. Za njih je

neprihvatljivo ugovaranje

kompenzacija i prebijanja

potraživanja, te propisivanje

tajnosti podataka. Takođe

predloži su da se rok trajanja

ugovora smanji sa 90 na

20 godina. Insistiraju da se

ugovor raskine u slučaju da

privatni partner ne dostavi

bankarsku garanciju. Treba

propisati, navode, da sve

isplate za projekte JPP budu

objavljene na vladinim raču-

nima.

M.P.M.

Skupština akcionara Plantažaopredijelila četvrtinu pro ta za dividendu

Akcionarimadijele

600hiljadaeura

PODGORICA

-Akcionari-

maPlantaža će, odprošlogo-

dišnjenetodobiti od2,4mil-

iona eura, zadividendubiti

opredijeljenobruto600hil-

jada eura, apreostali dio se

ostati neraspoređenadobit,

odlučeno je jučena skupšti-

ni akcionara. Izkompanije je

saopštenoda suakcionari

usvojili finansijske iskaze sa

prošlogodišnjimizvještajem

oposlovanju, premakojem

jekompanijaostvarilaprofit

skoropet odstoveći uodno-

suna 2016.

-Kompanijajeuprošlojgodini

proizvela preko 14miliona ki-

lograma vinskog grožđa, dva

miliona kilograma stonog,

milion kilograma breskve, 66

tona ribe i riblje mlađi i 15,5

miliona jedinica vina i rakija -

navodi se u saopštenju Plan-

taža.

Izvršna direktorica Plantaža

Verica Maraš je, predstavlja-

jući rezultate poslovanja u

prošloj godini, kazala da ost-

vareniprihodiiznose30,5mil-

iona eura i veći su pet odsto u

odnosuna 2016.

- Prihodi na domaćem tržištu

iznosili su 15,9 miliona eura i

16 odsto su veći u odnosu na

2016. Od prodaje na stranom

tržištu prihodi su bili 14,6mil-

iona eura, što je četiri odsto

manje, najviše zbog zastoja iz-

voza proizvoda Plantaža u

Rusiju i finansijske krize u ok-

viruAgrokor grupe - objasnila

jeMaraš.

Rashodi suprošloj godini izno-

sili 30,2 miliona eura i veći su

četiri odsto u odnosu na up-

oredniperiod,aMarašjekazala

da je osnovni razlog povećanja

rashoda veća proizvodnja

flaširanih proizvoda od plan-

irane. Ona je navela da su plan-

irane investicijezaprošlugodi-

nu iznosile 9,3miliona eura, od

čega je ugovoreno 7,19miliona,

za štosuobezbijeđena sredstva

iz investicionih kredita. Prema

njenim riječima kompanija je

vodila posebnu brigu o zapos-

lenima, unapređenju uslova

rada, permanentnoj edukaciji

radnika, socijalnoj politici.

- Plantaže imaju 658 stalno

zaposlenihradnika. Prosječna

neto zarada za stalno zaposle-

nog radnika je 649,73 eura i na

nivou je prethodne godine. Sa

sezonskom radnom snagom,

prosječan broj zaposlenih

mjesečno iznosi 1.100 – preci-

zirala jeMaraš.

Akcionari su za revizora za

ovu godinu izabrali revizor-

sku kuću BDO i z Pod -

gorice. Usvojena je i odluka o

izboru sedmočlanog Odbora

direktora koga čine Veselin

Vukotić, Božo Mihailović,

Dušan Perović, Đorđije Ra-

jković, Anica Hajduković,

SeadŠahman iRaduleRaonić.

Jedini novi član odbora direk-

tora je Šahman, koji je zami-

jenioRadovanaOrlandića.

S. P.

Parlament završio raspravu o izvještaju RAE za prošlu godinu

Vuković: Nemavišegradnje

elektranabez saglasnosti Brisela

PODGORICA

–FilipVuko-

vić (DPS) kazao je jučeu

parlamentuda senijedan

megavat višenemožena-

praviti bez saglasnosti Bri-

sela.

- Ovaj sektor je pod striktnom

kontrolom EU. Svjedoci smo

kakosegrubouBriseluodnose

i na pomen o gradnji termo-

elektrana na ugalj, a uposljed-

nje vrijeme i na gradnju

hiodroelektrana - saopštio je

Vuković u parlamentu prili-

kom rasprave o izvještaju o

radu RAE za prošlu godinu.

On je ocijenio da nije istinita

tvrdnja opozicije da posljedn-

jih decenija nije napravljen

nijedan izvor i podsjetio na

vjetroelektranu Krnovo koja

ima 64 megavata. Istakao je i

da je bez povećanja proizvod-

nje u sektoru industrije i ener-

getike nemoguće ekonomiju

dovesti ubolji položaj.

Prvi čovjek RAE Branislav

Prelević jepredstavioizvještaj

o radu i podsjetio da EU i en-

ergetska zajednica nemaju

promjedbi na rad regulatora.

NebojšaMedojević (DF) sma-

trada smoodsveganajavljiva-

nog u energetici dobili da

plaćamo zelenu energijupo 11

centizakilovat,umjestodvaili

tri izPive i Perućice.

- AkoEvropa insistira na zele-

nojenergijinekaonaplati-ka-

zao jeMedojević, a Vuković je

reprilicirao da je proizvod

neznanja to što je rekaodaEv-

ropa plaća razliku.

Prelević je objasnio da je wci-

jena kilovata za domaćinstva

2009.idanasista-8,23centa,a

za sve ostale kategorije po-

trošača je manja. On je kazao

dabiRAEtrebalozbogtogada

pohvale, a ne da ga kude.

M.P.M.

USD

1.15830

JPY 127.63000

GBP 0.88520

CHF

1.15560

AUD

1.57780

CAD

1.53980

Kursna lista

PODGORICA

-Digitalna transformacijavelika jeprilika za

CrnuGoru, jernudi šansumalimi pametnimsistemimadau

kratkomvremenuriješeproblemeu funkcionisanju i postanu

konkurentni na globalnomnivou, ocijenila jeministarka

ekonomijeDragicaSekulić.

-Kadagovorimoodigitalnojtransformaciji,neophodnojerazum-

jeti da je u pitanju višedimenzionalni proces koji semora odvijati

harmonizovanoikontinuirano.Informacionogdruštvaidigitalne

ekonomije nema bez infrastrukture telekomunikacionihmreža -

kazala je juče Sekulić otvarajući radionicu o šansama i izazovima

digitalizacije. Radionicu su, za predstavnike državnih institucija,

organizovala ministarstva ekonomije i javne uprave. Iskustva u

primjeni projekata i različitih poslovnih modela predstavili su

eksperti izNewFrontier grupe i PricewaterhouseCoopersa.

- Za adekvatne sadržaje su potrebni ljudski resursi naučeni da

razmišljaju inovativno, istraživački i razvojno. Dakle, potrebno je

i kvalitetno obrazovanje koje će proizvesti ovakav ljudski kapital

- poručila je Sekulić.

S.P.

Ministarka ekonomije smatra da je digitalizacija

velika prilika za Crnu Goru

Šansadamali sistemi

postanukonkurentni

Sa skupštineakcionara

FilipVuković