Previous Page  4 / 32 Next Page
Information
Show Menu
Previous Page 4 / 32 Next Page
Page Background

4

Pobjeda

Četvrtak, 26. april 2018.

Ekonomija

PODGORICA

Ustavni sud

jeodbacio inicijativuzaocje-

nuustavnosti Zakonaozara-

dama zaposlenihu javnom

sektorukoji propisujedodat-

kena zaradupoosnovugodi-

na staža.

Ovu inicijativu su prošle godi-

ne podnijeli advokati Predrag

Mugoša i Vladimir Čejović

ukazujući da je uvećanje zara-

dapoosnovuminulog radabez

ekonomske logike i diskrimi-

natorno, jer stvara razlikume-

đu zaposlenima i čini ih nejed-

nakimpred zakonom.

Mugoša, kaže, nije iznenađen

ovakvog odlukomsuda.

- Ustavni sud ne shvata najbo-

lje da pravo treba da služi na-

pretku i razvoju društva, a ne

očuvanjupostojećihprivilegija

i monopola. Takođe, ne shva-

takoliko jevažnanjihovauloga

tom pogledu - komentariše

Mugoša i dodaje da minuli rad

kao relikt vremena u kom je

imao opravdanje danas nema

veze sa ekonomskim karakte-

romradnihodnosa.

- Novac koji se dijeli po osnovu

,,minulograda“nijemali,amo-

gao bi biti iskorišćen i podije-

ljen pravednije, ne samo gene-

racijski nego i između onih sa

previsokimi onih sapreniskim

zaradama. To je i bila suština

naše inicijative – zaključuje on

i dodaje da će ovu odluku de-

taljnije komentarisati kada vi-

de i njeno obrazloženje.

Iz Ministarstva rada i socijal-

nog staranja su ranije ukazali

da je riječ o imperativnim

odredbama zakona koje se jed-

nako odnose na sve zaposlene.

VladajeiusvojilamišljenjeMi-

nistarstvauzpreporukuUstav-

nom sudu da odbaci ovu inici-

jativu.

- Uvećanje zarade po osnovu

minulog rada predstavlja do-

dataknazaradukojimseplaća-

ju stečene vještine i znanja. U

zemljamasarazvijenomkultu-

romsocijalnogdijalogaipošto-

vanja sopstvenih zakona po-

stoji vrednovanjeovakvogvida

doprinosa u kvalitetu rada.

Uvećanje zarade po osnovu

minulogradavrednujeznanjei

iskustvo stečeno tokom rada,

odnosno onaj zaposleni koji

ima veći radni staž je nagrađen

i ima veću zaradu – navedeno

je u mišljenju koje je potpisao

resorni ministar Kemal Puri-

šić.

M.Lk

.

Odluka Ustavnog suda

Minuli radostaje

Predsjednik Vlade odgovarao na pitanja poslani

Uskoro će biti

realizovan

kreditni

aranžman od

250miliona eura,

koji je podržan

garancijom

Svjetske banke.

Dio sredstava

poslužiće za

nansiranje

budžeta u ovoj

godini, a dio

za formiranje

rezerve i otplatu

obaveza u

narednom

periodu, kaže

Marković

PODGORICA

Premijer

DuškoMarkovićkazao je ju-

čeuparlamentuda jedržava

nadobromputu saozbilj-

nomi izvjesnomperspekti-

vom, što, izmeđuostalog, po-

kazujeda jeuprva tri

mjesecaove godinenaplaće-

no 10,3odstovišeprihoda

budžetanegou istomperio-

duprošle godine.

-Nedavnomuspješnomemisi-

jom euroobveznica na među-

narodnomtržištukojomćebiti

refinansiran dio javnog duga

smanjili smo pritisak na javne

finansijetokomsrednjoročnog

perioda. U skladu sa strategi-

jomupavljanja dugom, uskoro

ćemo realizovati i kreditni

aranžman od 250miliona eura

koji je podržan garancijom

Svjetske banke. Dio sredstava

poslužiće za finansiranje

budžeta u ovoj godini, a dio za

formiranje rezerve i otplatu

obaveza u narednom periodu

– kazao jeMarković na premi-

jerskomsatu.

On je do 2020. najavio suficit

budžeta, veće plate, penzije…

PUT

OdgovarajućiMiodraguRadu-

noviću (DPS) pojasnio je da to

što smo na dobromputu znači

da ćemo obezbijediti predvi-

đena sredstva za kapitalne in-

vesticije, autoput i drugu put-

nu infrastrukturu,

- Trendovi u ekonomiji su od-

lični. U prva tri mjeseca imali

smo rast industrijske proi-

zvodnjeod39,2odsto,auturiz-

mu 30 odsto. Ako se ovaj trend

nastavi, moguće da ćemo imati

godišnji rast u turizmu do de-

setodsto-ocijeniojeMarković

koji očekuje i višenovihradnih

mjesta.

- Smanjenje javnog duga u

srednjem roku projektovali

smo takodaosimemisijeeuro-

obveznica na značaju dobije i

emisija domaćih obveznica.

Nedavna emisija euroobvezni-

ca bila je najpovoljnija do sada

sa stanovišta ročnosti i kamat-

ne stope, a činjenica da je po-

nuda investitora bila tri puta

veća od tražnje je potvrda da

smo na dobrom putu i da je

kreditni rejting Crne Gore na

zavidnom nivou – istakao je

premijer i dodao da to potrvr-

đuju izvještaji Svjetske banke i

MMF-a.

Kroz emisiju euroobveznica

refinansiran je dio obavezaCr-

ne Gore po osnovu euroobve-

znica koje dospijevaju nared-

ne, 2020. i 2021. godine.

- Kamatna stopa na te euroob-

veznice bila je u prosjeku pet

odsto, a ovom emisijom smo

obezbijedili 362 miliona i na-

pravilizamjenupostojećegdu-

ga povoljnim sredstvima sa

kamatom od 3,37 odsto. Na taj

način smo u značajnomobimu

relaksirali budžet - kazao je

Marković i podsjetio da će po-

vlačenje sredstava za izgrad-

nju prioritetne dionice auto-

Marković:

Odl

ekonomski tre

PODGORICA

PremijerDuš-

koMarković, komentarišući

opraštanjeprekopetmiliona

eurakonunalijakompaniji Por-

toMontenegro, kazao jeda

Vladamoradapoštujepreuze-

teobaveze izugovora.

– To je obaveza iz ugovora. Porto

Montenegro je u ovihdeset godi-

na stvorio nove vrijednosti u Cr-

noj Gori od550miliona eura - što

je ne samo potencijal i bogatstvo

naše države, nego regiona i svije-

ta. Novi vlasnik mi je predstavio

nove razvojne planove u okviru

kojih jenajaviodaunarednihde-

set godinaplaniradauloži dodat-

nih 550miliona. Investiranje već

počinje ove godine – kazao je

Marković, odgovarajući na pita-

njanovinaranakonpremijerskog

sata.

Onjeupitaodalijeuporedivomi-

lijardu eura investicija za Crnu

Goru i pretvaranje tog prostora u

najljepši i najproduktivniji na

Mediteranu sa ispunjavanjem

obaveze od pet miliona eura za

komunalije, koje je izgradio inve-

stitor.

- Ali, vidjećemo šta će se desiti u

postupku.To

jenadležnostopšti-

ne.Nevršimopritisaknaopštinu.

Oni će o tome odlučiti, ali mora-

moimatiširusliku.Pogledajtešta

jedanasPortoMontenegro i koli-

ko ljudi radi, koliko poreza i do-

prinosa ulazi ubudžet, zbog čega

su stabilne i penzije i plate i soci-

jala - kazao jeMarković i sugeri-

saoda se ,,proširi vidik“.

M.P.M.

Premijer o opraštanju komunalija PortoMontenegru

Što jepetmilionap

PODGORICA

Skupština

akcionara Montenegroberze

juče je izabrala novi odbor

direktora jer je prethodnom

istekaomandat.

Novi članovi su Aco Aleksić,

Enes Kurpejović, Serkan

Karabacak, Davorka Todor-

ović i Radomir Rudanović.

Usvojen je i izvještaj o poslo-

vanju po kojem je berza proš-

lu godinu završila sa pro itom

od 66.150 eura, a akcionari su

odlučili da se ovaj iznos vodi

kao neraspoređena dobit. Za

revizora za 2018. izabrana je

revizorska kuća BDO.

M.P.M.

Skupština akcionaraMontenegroberze

Novi odbor direktora

PODGORICA

PremijerDuš-

koMarkovićprimio je jučeBi-

nodaČodrija, vlasnika i pred-

sjednikakonglomerataCG

CorpGlobal, sa 100 kompani-

ja, 76brendova i 10.000zapo-

slenih.

Iz Vlade je saopšteno da je ovaj

Nepalac, koji je od 2013. na

Forbsovojlistimilijarderasabo-

gatstvomod 1,4milijardi dolara,

izrazio interesovanje za investi-

ranje uCrnuGoru.

–Čodri je iskazaokonkretno in-

teresovanje da u Crnoj Gori

otvorivelnesispacentar–saop-

šteno je izVlade, uzpodsjećanje

da njegov konglomerat drži ho-

tele i rizorte na 96 destinacija u

17država,međuostalimnaMal-

divima, uBaliju, Sri Lanci i Nju-

jorku. Čodri je, kako se navodi,

ocijenio da je poslovni ambijent

unašoj zemlji atraktivan i rekao

da je njegov utisak o razvojnim

prilikamaCrneGore povoljan.

Premijer je izrazio zadovoljstvo

zbog ovog interesovanja i upo-

znao Čodrija sa ekonomskom

politikom Vlade, političkim i

ekonomskimprioritetima,inve-

sticionim ambijentom i stimu-

lansima investitorima.

Sastanku su prisustvovali i Vi-

pin Pangeni, generalni direktor

kompanije CG Foods Europe,

Kamal Ahuđa, koji je nedavno

kupio Industriju motora i trak-

tora u Srbiji i bivši premijer dr

Igor Lukšić, predstavnik Pri-

cewaterhouseCoopersa.

M.P.M.

Vlasnik kompanije CG Corp Glob u Vladi

Čodri hoćedagradi

velnes i spacentar

PODGORICA

Korisnici

elektrodistributivnog sistema

umartu su preuzeli ukupno

250,37 miliona kilovatsati elek-

trične energije, što je oko četiri

odsto više u odnosu na februar.

Iz CEDIS-a je saopšteno da je to

18 odsto u odnosu na isti mje-

sec prošle godine.

- Najviše električne energije, ili

gotovo 41 odsto, distribuirano

je korisnicima na području Pod-

gorice, Danilovgrada i Cetinja

- navodi se u saopštenju.

Umartu je očitano ukupno

348,95 hiljada mjernihmjesta.

Ekipe Sektora za održavanje

su umartu 2.000 puta interve-

nisale na terenu, a vrijednost

radova na održavanju bila je

245 hiljada eura. Umartu je bio

331 prekid u napajanju zbog

planiranih radova na mreži.

S. P.

Martovski podaci CEDIS-a o

preuzetoj električnoj energiji

Potrošeno

250miliona

kilovatsati

BinodČodri