Table of Contents Table of Contents
Previous Page  5 / 32 Next Page
Information
Show Menu
Previous Page 5 / 32 Next Page
Page Background

5

Pobjeda

Nedjelja, 15. april 2018.

Ekonomija

kaže on.

Ne trebazaboraviti da jezabi-

znis itekako važno znanje, in-

formacija jer bez toga se ulazi

u veliki rizik.

Ako se stvari u biznisu ne

postave na pravi način, upo-

zorava Vukčević, onda to

može napraviti itekako veliki

problem.

-ZatoIRFmotivišeljudedase

na pravi način okrenu biznisu

- dodaje on.

RazgovoRsasobom

Ekonomski analitičar i bivši

direktor Univerzal kapital

banke Predrag Drecun kaže

da je prvi savjet početniku u

biznisu da dobro sa sobom

obavi razgovor, bude spreman

da istrpi neuspjeh jer jeonsas-

tavni dio investiranja.

- Mora iznutra biti posvećen

poslu i ideji kojamu odgovara.

Raščistiti sa sobom. Ukoliko

nije odlučan, neće uspjeti u

poslu.Uostalomistatistikapo-

kazuje da jemali procenat lju-

di obdaren za privatni posao.

Samo dva do tri odsto su pre-

duzetnici po svom biću. Ali,

mnogimisleda supreduzetni-

ci i zbog toga dolazi do čestih

krahova. Istina, i oni koji imaju

darznajudakrahirajuuprvom

iliudrugombiznisu,alikasnije

natimiskustvimarazvijuneku

novupriču - objašnjava on.

Veoma je važno da prilikom

odlučivanja gledaju za šta su

obdareni, a ne prate trendove

po svaku cijenu.

- Nije recept za uspjeh da svi

gradimozgrade jer jegrađevi-

narstvoutrendu.Akomepita-

ju u šta da ulažu ljudi koji

nemaju iskustva i velikog

znanja, onda savjetujemneku

vrstu poljoprivredne proiz-

vodnje - ona koja ne zahtijeva

visok nivo stručnosti. Kroz

iskustvo će polako sticati

znanja i širiti ih na druge

proizvodnje. To su, prije sve-

ga, proizvodnja svih vrsta

voćaka. Zašto se uCrnoj Gri u

većim količinama ne proiz-

vode trešnje koje su skupo

voće - uvijek drži cijenu

između tri i četiri eura. Jedna

trešnjamože da rodi 100 kilo-

grama plodova. Nema nekog

velikogposlaokotrešnje,alito

ne znači da je lako. Postoje

rizici, ali i osiguravajuće kuće

- kažeDrecun.

Drugavrstaunosneproizvod-

nje je proizvodnja drenjina i

šipurka i svih proizvoda od

njih, potom i izgradnja farmi

kojaporodicumožedadrži na

visokomnivou životnog stan-

darda…

HRabRost

Za biznis je, kaže on, potrebno

biti hrabar, raščistiti sa starim

navikama i napustiti neki

posao koji vamdaje sigurnost,

ali na niskomnivou.

-Tonemožesvakoizatojepo-

treban razgovor sa samim

sobom. Svi koji čim dođu do

prvognovcapočnuda trošena

recimo džipove, luksuz, pro-

vod… nijesu raščistili sami sa

sobom. Oni ulaze u biznis

samodabimogli dakažuda su

biznismeni, aonda topokriva-

u biznisu najbolje da upravljaju finansijama

ašta rasipanje

Vukčević kaže da je veoma bitno da u pre-

duzetništvu imamo strateško promišljanje i

biznis plan.

- Ne možemo donositi odluke na osnovu intu-

icije i kako nampadne na pamet. Prije svake

odluke moramo dobro da razmislimo i izana-

liziramo. Moramo imati biznis plan, odnosno

znati gdje smo krenuli, jer ako ne znamo nika-

da tamo nećemo ni stići. Takođe treba znati

i kome ćemo da prodajemo naš proizvod ili

uslugu. Nažalost, većina ljudi koji idu u biznis

imaju samo jedan imperativ, a to je novac i

misle da će svakomnovom investicijom i kre-

ditnim zaduženjem imati više novca. Ne vide

da novim kreditima mogu da ugroze i posto-

jeći biznis - objašnjava Vukčević.

Biznis plan služi da se na vrijeme otkrije uko-

liko podbace rezultati, da se rizik svede na

najmanjumogućumjeru.

- Tada imamo vremena da reagujemo i popra-

vimo stanje. Ako otkrijemo da smo podbacili

kad na vrata firme zakucaju dobavljači kojima

nijesmo platili ili poreznici, onda je kasno –

upozorava on.

Treba, takođe, koristiti sve prilike da se pre-

zentuje proizvod kako bi bio lakše prodat.

Koristiti internet, sve društvene mreže, sku-

pove…

- Biznis je matematika - matematičko pro-

mišljanje sa simoperacijama. Ukoliko to ne

shvatimo, ulazimo u ozbiljne probleme - kaže

Vukčević.

Dobrorazmisliti i izračunati

ŽICGzabilježila šest

putamanji gubitak

Kol centar pozvalo

6.210 poreskih

obveznika

Pitali za

nejasnoće

uvezi

saPDV

PODGORICA-

Slu-

žbenici kol centra Pore-

ske uprave evidentirali

su tokomprvog kvartala

6.210 poziva poreskih

obveznika, od čega je

najviše bilo zahtjeva za

tumačenje propisa u

oblasti poreza na doda-

tu vrijednost.

Predstavnici Poreske

uprave kazali su agenciji

Mina-biznis da se od

ukupnog broja 6.080

odnosilo na pozive

rezidenata, a 133 na

pozive nerezidenata.

- U ovoj statistici 1.140

poziva odnosilo se na

zahtjeve za tumačenje

propisa u oblasti PDV-a,

a 946 upita bilo je u vezi

sa porezomna dohodak

građana - rekli su iz PU.

Oko hiljadu obveznika

je, kako piše, tražilo

pomoć pri tumačenju

odredbi u vezi sa pore-

zomna dobit.

- Najveći broj poziva evi-

dentiran je kod poreskih

obveznika iz Podgorice,

njih 810, zatimNikšića

717 i Bijelog Polja 642 -

precizirali su iz PU.

Umartu je u kol centru

evidentirano 2.200

poziva.

- Od toga je najviše pozi-

va bilo u vezi sa upitima

u oblasti poreza na dobit

preduzeća, a posebno

sa osvrtomna rokove za

prijavljivanje i plaćanje

te poreske obaveze

- zaključili su iz Poreske

uprave.

K. J.

ju trošenjem novca koji bi tre-

balo da investiraju. I na kraju

od biznisa nema ništa osimgo-

dine-dvije samoreklamiranja -

kažeDrecun.

U pravombiznisu dobit iz naj-

manje pet godina mora da se

reinvestira, a ne troši.

-Nema ulaganja unešto što ni-

je dio proizvodnje, odnosno u

njenoj funkciji. Mora da se in-

vestira u zaokruživanje bizni-

sa.Kadasepostigneekonomija

obimakojazadovoljava tržišne

prohtjeve i u korelaciji je sa

sposobnostima vlasnika, onda

može da se održva na postoje-

ćem nivou i umjereno troši.

Moje iskustvo govori da ukoli-

ko drugačije radi onda ,,bizni-

smen“ nije za taj posao - ističe

Drecun i još jednom podvlači

da je za uspješan biznis, pored

niza drugih stvari, potrebna

ogromna samodisciplina.

Preduzetnikmora da nauči da

samsebi bude najveći kontrolor,

da ne troši nepotrebno, nego da

investira

je 0,3 odstomanja nego u

uporednomperiodu.

Akumulirani gubitak iznosi

30,64miliona eura, dugo-

ročna rezervisanja i obave-

ze 26,42 miliona, a kratko-

ročna 22,16miliona eura.

Državi pripada 72,44 odsto

akcija kompanije. Vlasnici

4,93 odsto udjela skriveni

su iza NM zbirnog kastodi

računa 8, fond Trend ima

4,39 odsto, a Fond penzij-

skog i invalidskog osigura-

nja (PIO) 2,92 odsto.

Eurofond ima 2,36 odsto

akcija, a Moneta 2,02 odsto.

European Fundsu iz Sjedi-

njenih Američkih Država

(SAD) pripada 1,6 odsto

udjela i Zavodu za zapošlja-

vanje 1,16 odsto.

Ostali vlasnici imajumanje

od jedan odsto udjela.

R. P.

ZoranVukčević

PredragDrecun

Mladi preduzetnici da

saslušajusavjet iskusnijih