Table of Contents Table of Contents
Previous Page  5 / 48 Next Page
Information
Show Menu
Previous Page 5 / 48 Next Page
Page Background

5

Pobjeda

Četvrtak, 12. april 2018.

Ekonomija

PODGORICA

–Svjetskaban-

ka jeprognoziralada će crno-

gorska ekonomijauovoj go-

dini ojačati za 2,8odsto, što je

najnižeuregiji, ne računajući

Makedoniju. Unarednoj go-

dini očekujurast naše ekono-

mije 2,5odsto što jenajmanje

odzemaljaovog regiona.

SMANJENJERASTA

VišiekonomistaSvjetskebanke

Sanja Madžarević- Šujster je

jučeuPodgorici,predstavljaju-

ći redovni ekonomski izvještaj

zaZapadniBalkan,saopštilada

se niže stope očekuju zbog vi-

soke osnovice u 2017. kada je

rast bio4,4odsto.

- U Crnoj Gori očekujemo

smanjenje stope u odnosu na

prošlu godinu kada je izdvoje-

no preko osam odsto BDP na

investicije u javnu infrastruk-

turu. U tekućoj godini zbog

takovisokeosnovicenećeima-

ti isti efekat na stopu ekonom-

skograsta.Taj efekatprelićese

inanarednugodinu-objasnila

je ona.

Fiskalna konsolidacija u teku-

ćoj godini, kako navode iz SB,

dovešće do smanjenja rasta u

kratkoročnomperiodu.

-Od2019. uzzavršetakautopu-

ta rast će usporiti ukoliko ne

dođe do povećanja produktiv-

nosti i novih investicija u pri-

vatnom sektoru. Ekonomski

rast jeuz to zavistan i oduvoza,

pa će spoljna zavisnost i dalje

biti prisutna. Uravnoteženje

budžeta države do 2019. će za-

htijevati vjerodostojnu konso-

lidaciju potrošnje na plate, so-

cijalne transfere i operativne

troškove - ocijenjeno jeu izvje-

štajuSB.

Svjetskabankautekućojgodini

najveći rast ekonomije predvi-

đanaKosovu4,8odsto,Albani-

ji 3,6 odsto, u BiH 3,2 odsto, Sr-

biji tri odsto i Makedoniji 2,3

odsto. Prosjek u regiji Zapad-

nog Balkana predviđaju od 3,2

odsto.

Ekonomski izgled za CrnuGo-

ru, kako ocjenjuju iz Svjetske

banke, je pozitivan, ali ne bez

rizika.

FISKALNAKONSOLIDACIJA

–Crna Gora treba da nastavi sa

sprovođenjem fiskalne konso-

lidacije, poboljša naplatupore-

za i otvaranje novih radnih

mjesta posredstvomprivatnog

sektora, revidira poreska izu-

zećairacionalizujeiunaprijedi

kvalitet javne potrošnje, opti-

mizuje broj zaposlenih u jav-

nom sektoru, smanji opcije za

prijevremeno penzionisanje,

unaprijedi upravljanje javnim

investicijama, poveća produk-

tivnost…-ocijenilajeMadžare-

vić-Šujster i dodala da privatni

sektor treba da bude generator

novih radnihmjesta.

Ona je podsjetila da je nakonpa-

da u 2016. spoljni dug u prošloj

povećan i ostaonajveći u regiji.

- UCrnojGorijeuprošlojgodi-

ni došlo do većeg povlačenja

sredstava za izgradnju autopu-

ta, a time i zadržavanja javnog

duga na prilično visokom ni-

vou. I ove godine nas očekuje

nastavak takvih trendova, što

znači da se očekuje dodatno

povećanje javnog duga - ocije-

nila jeMadžarević-Šujster.

Ona je podsjetila da je region u

prošloj godini zabilježio infla-

ciju 2,3 odsto, za razliku od 0,5

odstou2016.

- Iako je povećana inflacija, po-

većanesu i realnezaradeusko-

ro svim zemljama Zapadnog

Balkana. UCrnoj Gori nije bilo

daljeg povećanja realnih zara-

da, uglavnomzbog odluke Vla-

de o smanjenju plata u javnom

sektoru - navela je ona.

Uregijijeuprošlojgodinipove-

ćan eksterni disbalans - pove-

ćan je deficit na tekućem raču-

nu, što je slučaj i uCrnoj Gori.

Povećane su i investicije zbog

čega jebilopotrebnomanje za-

duživanje u inostranstvu.

M.P.M.

PODGORICA

-ULuci Bar je za tri dana, od

8. aprilado juče iskrcano32.000 tonapetrol

koksa zakompanijuCemeks, saopšteno je iz

barskekompanije.

- Posao je odrađen prije planompredviđenog i

dogovorenogvremena, tesmoukompaniji izu-

zetnozadovoljni dinamikomiskrcaja i angažo-

vanjemlučkihradnika-navodi seusaopštenju.

Dodaje se da je ovo trendposljednjihmjeseci u

poslovanjuLukeBar.

- Poslovi seobavljajuprijepredviđenih rokova,

bez zastoja, sa značajnimuštedama - kazali su

iz Luke i istakli da je posao sa petrol koksom

novougovoreni posao sa novimkomintentom i

da je ovaj teret posljednji put u Luci Bar rađen

2012. godine.

- Proaktivnom i ažurnomkomercijalnompoli-

tikom uspjeli smo da na naše dokove vratimo

robu koja je više godina pretovarana u susjed-

nim lukama. Intenzivno radimo namijenjanju

strukture roba koje pretovaramo i skladištimo,

na dovođenju novih isplativijih, a za rad ,,čisti-

jih“ tereta –naveli su izLukeBar.

Naglašeno je da je za potrebe ovog posla kori-

šćen dio novog, upravo završenog otvorenog

skladišta, čime se, kako je saopšteno, još jed-

nom pokazuje opravdanost svih investicija i

ulaganjaudosadanekorišćene i zapuštene luč-

ke kapacitete.

S. P.

PODGORICA

-Naoba aero-

droma jeodpočetka godine

opsluženo272,94hiljade

putnika, apromet avionave-

ći je 18odsto, saopšteno je iz

AerodromaCrneGore.

Kroz podgorički aerodrom je

prošlo202,8hiljadeputnika, a

kroz tivatski 70hiljada.

Iz kompanije su kazali da je

trend rasta aviosaobraćaja na-

stavljenu aprilu i da je u ovom

trenutku na oba aerodroma

opsluženo 45 hiljada putnika

više nego u istom periodu

prošle godine. Samo tokom

prvih sedam dana aprila op-

služili su 32 hiljade putnika,

dok je promet aviona uvećan

24odsto.

Prema dosadašnjimnajavama

avio-kompanija i turoperato-

ra, Crna Gora će tokom ljet-

njih mjeseci preko Aerodro-

ma Tivat biti povezana sa 44

destinacije, a preko Aerodro-

ma Podgorica sa 36 evropskih

gradova, što nije konačna

brojka jer ima interesovanja

jošnekihavio-kompanija.

S.P.

PODGORICA

- Prosječan

martovski računza električ-

nuenergijuzadomaćinstva

iznosi 39,67 eura, saopšteno

je izElektroprivrede. Naj-

manjapotrošnjapodoma-

ćinstvuod 19eurabila jena

Žabljaku, anajvećauKotoru

od50,86eura. Račun iznad

150euradobiće 2,06odsto

potrošača, dok jepotrošnja

od 100do 150euraočitana

kod4,4odstokupaca.

Martovske račune umanjene

za iznos popusta za redovne

platiše dobiće 52,9 odsto do-

maćinstava, odnosno 182,6 hi-

ljada kupaca.

Domaćinstva su u martu po-

trošila 121,22 miliona kilovat

sati električne energije, što je

tri odsto više u odnosu na fe-

bruar, odnosno 16,6 odsto više

u odnosu na potrošnju ostva-

renu tokom prošlogodišnjeg

marta.

Iz EPCG su podsjetili da su

pokrenuli akciju ,,Za čist ra-

čun“, u kojoj se preduzećima

koja imaju dug po osnovu

utrošene električne energije

za početak nudi da 30 odsto

duga otplate u narednih 30

mjeseci, u fiksnimmjesečnim

ratama. Akcija traje do 31. ma-

ja.

S. P.

USD

1.23840

JPY 132.26000

GBP

0.87360

CHF

1.18550

AUD

1.59800

CAD

1.56250

Kursna lista

to

spoljnjeg duga sa fiksnom ka-

matnom stopom. Referentna

kamatna stopa za većinu onih

sa varijabilnom kamatnom

stopom je 6-mjesečni euribor

koji je, istorijski gledano, na

najnižem nivou. Domaći dug

većinomčine krediti sa varija-

bilnom kamatnom stopom,

dok obveznice imaju fiksnu

kamatnu stopu od 4, odnosno

5odsto-objašnjenojeustrate-

giji.

Prosječne kamatne stope za-

duženja na međunarodnom

tržištu od 2014. do 2017. kreta-

le su se, kako se ističe, umjere-

no silaznomputanjom, jer ve-

ćina novog zaduživanja ima

povoljnijukamatnu stopu.

- Kamatne stope na domaćem

tržištu su oscilirale usljed emi-

tovanja novih državnih zapisa

iz godine u godinu, dok su za-

duživanja kod komercijalnih

banaka bila po nižoj kamatnoj

stopiuodnosunaranijiperiod-

objašnjeno je udokumentu.

ŠOKSCENARIO

Strategija analizira nekoliko

šok scenarija kamatnih stopa.

Jedanodnjihpodrazumijevada

na inostranom i domaćem trži-

štu kamatne stope za zaduženja

na kratki rok rastu za 1 odsto, na

dugi 2 ili 3 odsto. Euribor za za-

duženja sa varijabilnomkamat-

nomstopomraste 1 odsto.

Drugi scenario podrazumije-

va jak kamatni šok.

- Prema ovom scenariju, ka-

matne stope se dvostruko po-

većavajuuodnosunaprethod-

ni - navedeno je u strategiji

koja analizira i kombinaciju

šokova.

Na osnovu analiza se došlo do

zaključka da prosječni trošak

ostaje prilično stabilan.

-Primjenom šok scenarija na

alternativne strategije može-

mozaključitidaiuslučajunaj-

goreg scenarija rizika ishod

bilo koje od četiri strategije

neće imati puno uticaja u od-

nosu na osnovni scenario - za-

ključeno je u ovomdokumen-

tu.

M.P.M.

Umartu potrošnja električne energije veća tri odsto

Prosječan račun

za struju39,6eura

Svjetska banka predstavila izvještaj za Zapadni Balkan i prognoze za ovu i iduću godinu

Crnoj Gori predviđaju

ekonomski rast 2,8odsto

Niže stope za

Crnu Goru od

2,8 i 2,5 odsto se

očekuju zbog

visoke osnovice

u 2017. kada

je rast bio 4,4

odsto, kaže viši

ekonomista SB

SanjaMadžarević-

Šujster

Mladi odlazezbogmalihplata

U regiji je za devetmjeseci prošle godine otvo-

reno 190.000 radnihmjesta i smanjenja stope

nezaposlenosti mladih, ali su problem niske

zaradeupravotepopulacije.

- Veliki jeudiozaposlenih saminimalnomzara-

domuovoj regiji, uodnosuna EU. Veliki je pro-

cenat mladih ljudi saminimalnomzaradomu

regiji, što je glavni razlog njihovog odlaska u

zemlje EU. Oni jednostavno traže bolju per-

spektivu - objasnila jeMadžarević- Šujster.

Ona je dodala da je Crna Gora najveći dobitak

imalaodizvozausluga,prijesvegaturizma.Kao

iuregiji,mnogomanjeodsektoraprerađivačke

industrije.

Partnerstvozaautoput

smanjuje rizike

Madžarević-Šujster je, komentarišući najavuVladeda izgradi

kompletanautoput krozprivatno-javnopartnerstvo, saopšti-

ladabisenatajnačinmoglaostvaritidvacilja-završitiautoput

ucjelosti i smanjiti iskalnerizike.

- Važno je da se de iniše i regulatorni okvir za privatno- javno

partnerstvo,kakobiseosiguralikompatibilnostsaevropskim

standardimaisagledalisvi iskalnirizicizabudžet.Ohrabruju-

ća je najavaVlade da se razmišlja o JPP - objasnila je ona i do-

daladaseočekivalodasezavrši kompletanautoput jer 40ki-

lometaranijeokončana investicija.

Mijenja se struktura robe koja se pretovara u Luci Bar

Iskrcano32.000 tona

petrol koksaza tri dana

Rast saobraćaja na aerodromima od početka godine

Promet veći 18 odsto

Saprezentacije izvještajaSB

LukaBar