Table of Contents Table of Contents
Previous Page  9 / 48 Next Page
Information
Show Menu
Previous Page 9 / 48 Next Page
Page Background

9

Pobjeda

Ponedjeljak, 26. mart 2018.

Društvo

PODGORICA

–Međuna-

rodni institut zaodržive

tehnologijeuJugoistočnoj

Evropi CrnaGoranemože

pokrenuti sama, neophodna

je regionalna saradnja, što je

i temeljna ideja samog insti-

tuta, ali potrebna je i podrš-

kameđunarodne zajednice,

poručila jeurazgovoruza

Pobjeduministarkanauke

SanjaDamjanović.

Ona ističe da čak i mnogo ra-

zvijenije zemlje, kao što je

Njemačka, potenciraju inter-

nacionalizaciju jer ne mogu

sami da odgovore na globalne

izazove.

- Zbog toga je na umrežavanju

imperativ – naglasila je Da-

mjanović.

Ministarka je sa svojimtimom

uposljednjedvijesedmicepo-

sjetilavišepolitičkihinaučno-

istraživačkih adresa u Evropi,

a cilj sastanaka je „pletenje“

infrastrukturne mreže za

osnivanje međunarodnog in-

stituta.Bezovemreženijemo-

guće pokrenuti regionalni

projekat i izgraditi, prvenstve-

no, kapacitete koji će činiti

mladi istraživači i inovatori.

BRISEL

Četvrti sastanak donatorske

podrške za Zapadni Balkan,

koji je održan 13. marta u Bri-

selu, u organizaciji Regional-

nog savjeta za saradnju, objaš-

njava naša sagovornica, bio je

veoma važan jer su na konfe-

renciji bili i predstavnici

Evropske komisije – komesari

Generalnog direktorata za

istraživanje i inovacije Karlos

Moedas i Generalnog direkto-

rata za susjedsku politiku i

pregovore o proširenju Joha-

nesHan.

- Centralna tema bila je eko-

nomski razvoj regiona i već u

prvompanelu početna tema

bila je ekonomija bazirana

na znanju, što je suština

našeg regionalnog pro-

jekta – naglasila je Da-

mjanović.

Ovesedmicećeseodrža-

ti drugi sastanak Uprav-

nog odbora međunarod-

nog instituta u Tirani,

kojimona predsjedava, i na

njemu će, kako je najavila,

biti donijeta odluka koju od

dvije opcije će odabrati – ha-

dronskakancerterapijailisin-

hrotronski izvor zračenja.

-Nakon toga, plan je da aplici-

ramo za donatorska sredstva

kod Evropske komisije, koja

će biti usmjerena na izradu

glavnog projekta. Ovdje, prije

svega, računamo na finansij-

ske instrumente iz programa

Horizont 2020, kao i iz sljede-

ćeg programa FP9. Očekuje-

mo i specifično finansiranje

kojećeproisteći iz implemen-

tacije strategijeproširenjaZa-

padnog Balkana – objasnila je

Damjanović.

DONACIJA

Ako se za projekat dobije no-

vac to će, uvjerena je naša sa-

govornica, biti pokretač kom-

plementarnih tehnologija.

- Imajući u vidu činjenicu da

je našem regionu potrebna

ekonomska pomoć, kao i da je

ZapadniBalkansadaupolitič-

kom fokusu Evropske unije,

očekujemo da najveći dio in-

vesticije od 200miliona bude

finansiran iz donatorskih

sredstava i raznih fondova

Evropskeunije – istakla jeDa-

mjanović.

Nakon toga, kako je kazala,

preuzeće se upravljanje pro-

jektom i počeće da se prave

operativni troškovi, koji se

procjenjuju na oko 10 milio-

na eura godišnje.

- To je najvećimdijelom i ra-

zlogzbogkojeg jepreporuka

Evropske komisije da prvo

krenemou realizaciju jedne

opcije. Međutim, samim li-

ječenjempacijenata opera-

tivne troškove možemo da

svedemo na nulu. A, ako

imate 10 zemalja koje uče-

stvuju u projektu, onda se

problemulaganjaunauku i

razvojmožeriješiti takošto

ćete ujediniti sredstva tih

10 zemalja. Na isti način

funkcioniše CERN, kao i

mnoge druge velike naučne

organizacije–smatranašami-

nistarka nauke.

S druge strane, dio operativ-

nih troškova je i potrošnja

električne energije, zbog toga,

kako je naglasila, razmatra se

mogućnost korišćenja obnov-

ljivihizvoraenergije,kaoštoje

solarna, koja bi ove troškove

smanjila.

- SESAME projekat u Jorda-

nu, koji je sličan našem, je iz-

gradnjom takozvane farme

solarnih panela operativne

troškove koji se odnose na po-

trošnju električne energije na

ovaj način potpuno isključio.

Štavište, generisali su mnogo

više električne energije, pa su

je i prodavali – ilustrovala je

Damjanović.

OBUKE

NaForumuuTrstu, koji jeMi-

nistarstvonaukeorganizovalo

sa ICTP institutom, odMeđu-

Ministarka nauke očekuje da će zaživjeti međunarodni institut za održive tehnologije u Jugoistočnoj Evropi

Centri izvrsnosti

suvažni

Jedno od pitanja, kako je rekla Damjanović, koje je

postavljeno na konferenciji u Briselu odnosilo se na

značaj centara izvrsnosti u regionu, kaopovezivača

nauke i privrede, usmjereni na inovacije, patente i

komercijalizaciju. Ovakvi centri, koji predstavljaju

sponu između nauke i tržišta, kako je konstatovano

tamo, unašemregionunijesupretjeranozastupljeni.

- Na taj način jedino je prepoznat BioSense u Novom

Sadu. Ovaj centar je pokazao dovoljnu konkuren-

tnost da dobije donatorska sredstva iz

Evropske unije od oko 14 miliona eu-

ra.Postojinekolikolaboratorijaicen-

tara u svimzemljama regiona koji

su na dobrom putu da postanu

centri izvrsnosti slične veličine.

Primjer unašoj zemlji je BIO ICT

– rekla jeDamjanović.

Međutim,dabizaistabilikonku-

rentni ostatku Evrope, našem

regionujepotrebanregionalni

centar izvrsnosti sameđuna-

rodnim karakterom, a to će

upravo biti međunarodni in-

stitut.

- Ovaj projekat je velik u smi-

slu visoke tehnologije, kru-

pne infrastrukture, ali i obi-

mnekritičnemase. Unjemu

će u isto vrijeme cirkulisati

iskusni i mladi naučnici,

praktičnookohiljadu ljudi i

to će pokrenuti razvoj cije-

log regiona. Cilj je i da se u

projekat uključe male bi-

znis kompanije i daju do-

prinos pokretanju cijele

inicijative – opisala je Da-

mjanović.

Retrospektiva

– godinuunazad

Proizvoduloženogtrudauosnivanjemeđunarodnoginstitu-

tazaodržive tehnologijeuprethodnihgodinuvidljiv jesada.

-Napravilismozaistavelikiiskorakinanaučnojinapolitičkoj

sceni. Završena je trećina projekta, odnosno idejno rješenje

zameđunarodni institut, koje sunaviše stotina stranicaura-

dili vrsni eksperti –navela jeDamjanović.

Prošle godine ovaj regionalni projekat, kako je kazala, bio je

samo idejakoju jepredložioprofesorHervigŠoper.

- Sada imamo spektar evropskihorganizacija i institucija, po-

litičkih i naučnih, koje stoje uz nas, jer su prepoznali značaj

projektakoji prevazilazi region– istakla jeDamjanović.

JugoistočneEvropenema

namapi naučnih institucija

Damjanović objašnjava da namapi Evrope sa naučnim insti-

tucijamanemanašegregiona.

-Svugdjesutačkice.Međutim,dioodSlovenijedoGrčkeprak-

tično jesivazona. Totrebadanambudealarmi pokazatelj da

namtreba takva jedna tačkauovomdijelu, koji ima40milio-

na stanovnika, a nemamogućnost da privučemlade ljude.

Moramo razvijati ekonomiju baziranu na znanju, a sameđu-

narodniminstitutomimamomogućnostdauspijemoutome

– smatraDamjanović.

Sdrugestrane,kadaseuspostaviregionalniprojekat,poveća-

ćese i procenatulaganjaunauku i istraživanje.

-Akopokažetedajenaukabene itzadruštvoidaiztogulaga-

njaproističekreativnavrijednost–samozapošljavanje,gene-

risanje novih radnih mjesta, koja su, pritom, dobro plaće-

na, onda će se i procenat ulaganja povećati – rekla je

Damjanović.

Promocijameđunarodnog institutauSo ji

SanjaDamjanović

Veoma je bitno imati

podršku raznih organizacija

i institucija. To je kao kad

uklapate lego kockice – svaki

element je bitan – opisala

je Sanja Damjanović „bitku“

koju vodi zameđunarodni

institut za održive tehnologije

u Jugoistočnoj Evropi

narodne agencije za atomsku

energiju stigla je ponuda da će

oni podržati obuku mladih

istraživačaupočetnomiznosu

odpolamiliona eura.

- Cilj je da namMeđunarodna

agencija za atomsku energiju

obezbijedi sredstva za tako-

zvane feloušip stipendije.

Objavićemo konkurs jer mo-

ramo da odaberemo mlade

ljude koji će zaista biti lideri

ovog projekta –najavila jeDa-

mjanović i dodala da će oni

koju budu odabrani raditi sa

najvećimstručnjacima.

Ministarstvo nauke apliciralo

jeizaspecifičniprojekatuokvi-

ru programa Marija Kiri Rise,

kojijedionajznačajnijegevrop-

skog programa za istraživanja i

inovacijeHorizont 2020.

-Uovomprojektu smonapra-

vili regionalnu mrežu, a li-

der ovog projekta je naša ze-

ml j a , odnosno onko l og

Aleksandar Čelebić. To daje

veliki značaj ovoj fazi projek-

ta, kada imamo trenutno idej-

no rješenje – istakla jeDamja-

nović.

TIARA

Damjanović je 15. marta pri-

sustvovala 9. sjednici Savjeta

TIARA konzorcijuma, koja

se održala ovog puta u

CERN-u. Predstavnici ovog

konzorcijuma, iz Francuske,

Španije, Njemačke, Italije,

Švedske, Poljske, Ujedinje-

nog Kraljevstva i Švajcarske,

kako je naglasila, prepoznali

su značaj regionalnog pro-

jekta i kazali da će ga Evrop-

skoj komisiji preporučiti a,

pored toga, ponuditi i struč-

nu pomoć pri izradi glavnog

projekta.

Evropska komisija, objasnila

je naša sagovornica, podržava

samo one projekte koji su ba-

zirani na najvišim tehnologi-

jama i koji nijesu replika ne-

kog postojećeg projekta.

- Upravo TIARA konzorci-

jum, u kojemsu eksperti iz ra-

znih institucija i organizacija

u Evropi, obavlja savjetodav-

nu funkciju. Zbog toga nam je

njihova preporuka veoma

važna – naglasila je Damjano-

vić.

Evropska komisija, dodaje

ona, pitaće između ostalog

i njihzamišljenje, a oni suna-

javili da će podržati institut.

– Jako je bitno imati podršku

raznih organizacija i institu-

cija. To je kao kad uklapate

lego kockice – svaki element

je bitan–opisala jeDamjano-

vić.

Vlade zemalja regiona koje

učestvuju u projektu 17. maja

treba da potpišu memoran-

dum o saradnji, nadogradnju

naDeklaracijuonamjeri.

- Deklaraciju su potpisali mi-

nistri.Tojebilodovoljnodase

inicijativa pretvori u regio-

nalni projekat.Međutim,me-

morandumom, koji bi potpi-

sali premijeri, projekat bi se

podigao i na najviši politički

nivo. Evropska komisija oci-

jenila je ovo dobrimkorakom

–objasnila jeDamjanović.

Nacrt memoranduma je pri-

premljen i treba da bude usa-

glašen sljedeće sedmice u Ti-

rani, na sastanku Upravnog

odbora Instituta.

Premijer Duško Marković i

ministarka Damjanović, u

svojstvu predsjedavajuće

Upravnog odbora, uputili su

već pisma i nacrt memoran-

duma svimpremijerima regi-

ona, da bi dobili povratne in-

formacije i uspjeli saznati da

li se potpisivanjemože obavi-

ti u maju na Samitu o Evrop-

skoj uniji i ZapadnomBalka-

nuuBugarskoj.

Deklaraciju o namjeri su u

CERN-u 25. oktobra prošle

godinepotpisaliSrbija,Slove-

nija, Bosna i Hercegovina,

Makedonija, Albanija, Bugar-

ska iKosovo, doksustatus ze-

mlje posmatrača uzele Grčka

i Hrvatska. U Ministarstvu

naukeplanirajuiAustrijiiIta-

liji da ponude statuse države

posmatrača.

- IGrčkoj iHrvatskoj smopo-

slali poziv da potpišumemo-

randum o saradnji. Ako sada

nepotpišu,neznačidanemo-

gu da se uključe u bilo kom

trenutku – naglasila je Da-

mjanović.

J. BEHAROVIĆ

Umrežavanje imperativ