Previous Page  4 / 48 Next Page
Information
Show Menu
Previous Page 4 / 48 Next Page
Page Background

4

Pobjeda

Ekonomija

Nedjelja, 25. mart 2018.

Završenameđunarodna konferencija o upravljanju vodama

Vodovodna infrastrukt

TIVAT/ŽABLJAK

Dodje-

lomsertifikataučesnicima

prvebenčmarking radionice

Dunavskog regiona, tepri-

znanjakonferencijeVizija

održivogupravljanjavod-

nimresursimau21. vijeku, u

petakveče jeuTivtuzavrše-

nadvodnevnameđunarod-

nakonferencijaoupravlja-

njuvodama, uorganizaciji

Regionalnogvodovoda za

Crnogorskoprimorje,Me-

đunarodnogudruženjavo-

dovodau slivuDunava i

Evropskombenčmarking

saradnjomi uzpodršku

Svjetskebanke.

Najznačajniji skup više od 80

stručnjaka iz oblasti upravlja-

nja vodama i vodoprivrede ze-

malja dunavskog sliva počeo je

učetvrtaknaŽabljaku22.mar-

ta obilježavajući tako Svjetski

dan voda. Predstavnici vodo-

vodnih preduzeća i regulator-

nih tijela iz regiona bili su naj-

više fokusirani upravo na

benčmarking - detaljne para-

metreradasvakogsistema,koji

su međusobno uporedivi ne

samo na nacionalnom nivou,

već u regionu i EU. R

azmatrali su moguća rješenja

smanjenjagubitkavodeusiste-

mu, te razmjene osoblja u cilju

kontinuiraneobuke i razmjene

iskustava na različitim nivoi-

ma.Takođe, učesnici su iznijeli

svojeviđenjeoregulaciji vodo-

vodne infrastrukture i tran-

sformacije vodovodnih predu-

zeća.

Aleksandar Krstić iz progra-

ma Danube Hub ovog regio-

na iz ugla kako organizatora,

takoiučesnikasmatraizuzet-

nouspješnimovudvodnevnu

Razmjenomznanja sa

drugimpreduzećima iz

regiona i Evropemogu

se očekivati još i veći

uspjesi Regionalnog

vodovoda - rekao je

Aleksandar Krstić

Preporuke Evropske banke za obnovu i razvoj

Poboljšatikonkurentnost

uprivatnomsektoru

PODGORICA

CrnaGorabi

trebaloda se fokusirana

ključne sektore savisokim

potencijalom, poboljšakon-

kurentnost uprivatnom

sektoru, kao i dadalje jača fi-

skalnupolitiku, ocijenjeno

je izEvropskebanke zaob-

novu i razvoj (EBRD).

UEBRD-usmatrajudadržava

trebada se fokusirana ključne

sektore sa visokim potencija-

lom, uključujući razvoj lanaca

vrijednosti u sektoru agrobi-

znisa i promociju povratnih

veza u turizmu.

- Prekogranični transport i

energetske veze su ključni za

dalji rast i investicije. Pored

glavnog projekta za izgradnju

autoputa, vlasti bi trebalo da

preduzmu korake da poboljša-

justandardregionalnihputeva.

Predstavnici EBRD-a sukaza-

li da fiskalnoj politici trebada-

lje jačanje.

,,Nedavne mjere za smanjenje

troškova su dobrodošle, ali

rastućijavnidugzemljeivelike

potrebe za kapitalnim troško-

vima zahtijevaju veće napore

da kontrolišu neproduktivnu

potrošnju i stave javni dug na

silaznuputanju“, ocijenili su iz

te banke.

IzEBRD-a sunaveli da seoče-

kuje da će se rast nastaviti

kratkoročno.

,,Očekujesedaćekratkoročne

stope rasta, projektovane na

3,7 odsto u prošloj godini i 3,3

odsto u ovoj, biti uglavnom

podržane javnim investicija-

ma u saobraćajnoj i energet-

skoj infrastrukturi, gdje je iz-

gradnja autoputa ključni

projekat, kaoi vodećihstranih

direktnih privatnih investici-

ja, posebno u sektoru turiz-

ma“, ocijenili su izEBRD-a.

Oni smatraju da su usputni ri-

zici i dalje značajni, povezani

sa mogućim prekoračenjem

troškova na projektu autopu-

ta, kao i sa ranjivošću zemlje

prema eksternimšokovima.

,,Izgradnja autoputaBar –Bo-

ljare napreduje, pri čemu se

gradi najizazovniji dio uku-

pnog autoputa, odnosno nje-

gov prioritetni dio od 42 kilo-

metra, koji povezujeLukuBar

do granice s susjednom Srbi-

jom“, rekli su izEBRD-a.

Prioritetna sekcija biće zavr-

šena naredne godine.

U izvještaju se navodi da se

Vlada bavi rastućim fiskalnim

pritiscima.

,,Procijenjeni fiskalni deficit

za 2016. godinu bio je šest od-

sto bruto domaćeg proizvoda

(BDP), manji od očekivanog,

ali samo zato što je kapitalna

potrošnja bila samo pet odsto

BDP-a, umjesto prethodno

projektovanih 12 odsto, zbog

kašnjenja u investicionom

projektu autoputa“, objasnili

su izEBRD-a.

Oni su podsjetili da je, u cilju

borbeprotivrastućihfiskalnih

pritisaka, nova fiskalna strate-

gijausvojenau junuprošlego-

dine.

R. P.

Nedavnemjere za

smanjenje troškova

su dobrodošle,

ali rastući javni

dug zemlje i

velike potrebe

za kapitalnim

troškovima

zahtijevaju veće

napore da kontrolišu

neproduktivnu

potrošnju i stave

javni dug na silaznu

putanju - ocijenili su

iz te banke

Razgovor s povodom:

Direktorica NTOCG Željka Rada

CrnaGora je

za turiste sa

Interesovanje za našu destinaciju raste, turoperatori

traže više kapaciteta nego prethodne godine,

o čemu govori i veći broj najavljenih avio linija.

Izvjesno je da ćemo zadržati trend rasta prometa, a

time i prihoda od turizma i premašiti prošlogodišnje

rezultate – kazala je direktorica Nacionalne

turističke organizacije Crne Gore Radak-Kukavičić

PODGORICA

Kada govori-

moo finansijskimpokazate-

ljima, premapodacimaCen-

tralnebankeCrneGore,

prihodod turizmauprošloj

godini, samood inostranih

gostiju, iznosi oko901milion

eura, što je rast od7,9odstou

odnosunaprethodnugodi-

nu. Kada seuzmeuobzir i

prihodostvarenoddomaćih

turistadolazimodoukupne

cifreodoko960miliona, od-

nosnoporastaod8,9odstou

poređenju sa 2016. godinom

–kazala je zaPobjedudirek-

toricaNacionalne turističke

organizacijeCrneGoreŽelj-

kaRadak-Kukavičićdodaju-

ći da će se taj trendrastana-

staviti i ove godine i da ćemo

imati i bolju i dužu sezonu.

Kako ona dalje navodi, gene-

ralno turistička sezona 2017.

godine se može okarakterisati

kao rekordna prema svim pa-

rametrima,kakofizičkim,tako

i finansijskim.

PRIHODI

-Nastavljen je trend rasta turi-

stičkog prometa, koji nas prati

već više od deceniju, a samim

tim i ostvareni prihodi su veći

–kazala jeRadak-Kukavičić.

Ukupan broj evidentiranih tu-

rističkih dolazaka, prema po-

dacima Monstata, iznosi više

oddvamiliona, što jevišeod10

odsto u poređenju sa 2016. go-

dinom, a ukupan broj ostvare-

nih noćenja je skoro 12 milio-

na, što je takođe porast od oko

sedamodsto.

-Budućidasmovećuprethod-

noj godini ostvarili blizu mili-

jardueuraprihodaodturizma,

a da interesovanje za našu de-

stinaciju raste, prema infor-

macijama turističke privrede

turoperatori traže više kapaci-

teta nego prethodne godine, o

čemu govori i pomenuti veći

broj najavljenih avio linija, te

da prve organizovane grupe

turista ovih dana stižu u Crnu

Goru, izvjesno je da ćemo za-

držati trend rasta turističkog

prometa,atimeiprihodaipre-

mašiti prošlogodišnje rezulta-

te, kako u pogledu prihoda, ta-

ko i u pogledu trajanja sezone

Kako navodi direktorica NTO Željka Radak-Kukavičić, novi-

na je da će ovog ljeta iz Praga, Brna i Ostrave saobraćati i

češka niskobudžetna avio-kompanija Smart vings sa sedam

letova nedjeljno, od 1. juna do druge polovine septembra.

Češkaavio-kompanija

saobraćaćeovogljeta

Uplovilo4,6hiljada

stranihplovila

PODGORICA

U teritorijalnomore Crne Gore ušlo je prošle godi-

ne skoro 4,6 hiljada stranih plovila za razonodu, sport i rekreaciju,

4,9 odsto više u odnosu na 2016, pokazuju podaci Monstata.

Statističari su saopštili da je od toga, 3,84 hiljade plovila doplovilo

morem, a 758 su dovezena kopnom. Iz Monstata su rekli da je broj

osoba koje su prispjele timplovilima u prošloj godini iznosio 23

hiljade, što je 6,7 odsto više u odnosu na 2016. godinu.

-Prema državljanstvu, najveći broj osoba prispjelih ovimplovilima

je iz Velike Britanije, i to 17,7 odsto, Italije 5,5 odsto, Hrvatske 3,3

odsto, Njemačke 2,9 odsto, Francuske 2,8 odsto, Austrije 2,3 odsto,

Sjedinjenih Američkih Država dva odsto i ostalih zemalja 63,5

odsto- zaključuje se u saopštenju.

N.R.

Uspješna i

zimska i ljetnja

sezona