Table of Contents Table of Contents
Previous Page  4 / 56 Next Page
Information
Show Menu
Previous Page 4 / 56 Next Page
Page Background

4

Pobjeda

Petak, 2. mart 2018.

Ekonomija

Sa sastankaoslobodnimzonama

Privredna komora organizovala sastanak

privrednika Crne Gore i Srbije

Slobodnezonemodel

zaprivlačenje investicija

U 14 slobodnih zona Srbije posluje 71

proizvodna kompanija sa 25 hiljada zaposlenih,

koji su 2016. ostvarili 16 odsto ukupnog izvoza

Srbije, koji je te godine bio 2,1 milijardu eura

PODGORICA

-

Usavreme-

nimuslovimaposlovanja sve

veći značaj sepoklanja ra-

zvoju slobodnihzonakao

važnominstrumentupo-

slovne infrastrukture. One

pružaju šansuzaosnivanje i

boljeposlovanjemalih i

srednjihpreduzeća.

Praksa je pokazala da zemlje

koje imaju razvijene slobodne

zoneostvarujuznačajanpriliv

stranih direktnih investicija i

novih tehnologija, porast ži-

votnog standarda i povećanje

zaposlenosti, čime razvijaju

konkurentsku prednost, brži

razvoj i efikasnije seuključuju

umeđunarodne tokove.

EFIKASNOST

Slobodne zone omogućavaju

efikasno poslovanje i uštede,

objedinjavajući sve pogodno-

sti za investiranje i poslovanje

na jednommjestu.Onepruža-

ju sve logističke usluge: špedi-

terske, međunarodnog tran-

s p o r t a , c a r i n j e n j a ,

skladištenja, infrastrukturno

zemljište, stručnu pomoć pri-

likom carinskog zastupanja.

VladaCrneGoreseopredijeli-

la da regulativom, usklađe-

nom sa EU, omogući formira-

nje slobodnih i biznis zona i

podsticajnimmjerama stvori

kvalitetne uslove za poslova-

nje, koji omogućavaju ostvari-

vanje benefita, smanjenje

troškova kroz poreske olakši-

ce i povoljniji carinski tre-

tman, te pojednostavljenje

administrativnih procedura.

UCrnoj Gori trenutno funkci-

oniše samo slobodna zonaLu-

ke Bar, a očekuje se početak

rada zone Novog duvanskog

kombinata i Uniprom-KAP.

Iskustva slobodnihzonauSrbi-

ji prenijeli su na nedavnom sa-

stanku u Privrednoj komori

predstavnici resornog mini-

starstva i Grupacije slobodnih

zona te zemlje. U 14 slobodnih

zona posluje 71 proizvodna

kompanija sa 25 hiljada zapo-

slenih. Uodnosuna 2008. su 63

kompanije više, a proizvodnja

je povećana deset puta. U 2016.

imali su 4,8 milijardi eura pro-

meta i ostvarili 16 odsto uku-

pnog izvoza Srbije, kojimje te

godine bio 2,1 milijardu eura.

Svake godine se prosječno u

slobodne zone investira 200

miliona eura, a većina kompa-

nija se odlučuje na ponovno in-

vestiranje.

PIROT

Slobodna zona Pirot je dobit-

nik četiri nacionalne nagrade

„Najbolje iz Srbije“, a bila je

među prvih 50 slobodnih zo-

na u svijetu 2012-2016. godi-

ne. Porijeklo vodi odmehan-

džijskog esnafa iz 1911.

godine, a sada ima 18 proi-

zvodnih pogona i 120 usluž-

nih kompanija koje zapošlja-

vaju 6.000 radnika. Obrt je

2017. bio 830 miliona eura, a

izvoz 450 miliona. Od 2003.

do 2016. tamo je investirano

456 miliona eura. Najveće

kompanijesuTigar(380mili-

ona dolara izvoza u 2017),

Mercatus Textile, D Com-

pany (po 3,7 miliona dolara

izvoza). Poslovanje u toj zoni

prate olakšice sa državnog i

lokalnog nivoa, te brzi servisi

kojiomogućavajuinvestitori-

ma pristup tržištu odmilijar-

du stanovnika (na osnovu

sporazuma o slobodnoj trgo-

vini Srbije sa drugimdržava-

ma).PDVicarinezauvozma-

šina, opreme i građevinskog

materijalasunula, abrojnesu

olakšice od lokalnih taksi. U

okviru zone je carinska ispo-

stava sa brzom procedurom,

logistikom i efikasnomadmi-

nistracijom–one stop shop.

- Suština slobodnih zona je

da se oko velikih firmi formi-

raju male. Ove zone nijesu

čarobni štapić za brze rezul-

tata, ali su efikasan instru-

ment koji doprinosi razvoju

biznisa – rečeno je na sastan-

kunakojemsugovorili pred-

sjednik PKCG Vlastimir Go-

l u b o v i ć , p r e d s j e d n i k

Ugovorne okružne privred-

ne komore Pirot, Grupacije

slobodnihzonaSrbije idirek-

tor Slobodne zone Pirot

dr Dragan Kostić, direktor

UpravezaslobodnezoneMi-

nistarstva finansija Srbije

Milan Ristić, generalni di-

rektor za ekonomske odnose

sa inostranstvomGoran Šće-

panović. Izvršni direktorLu-

ke Bar mr Zarija Franović

predstavio je barsku slobod-

nuzonu,adirektorUniprom-

KAP-a Nebojša Dožić je go-

vorio o namjeri da formiraju

svoju.

Delegacije Srbije i PKCG su

posjetile slobodnu zonu Lu-

keBar i ocijenili da ima ideal-

ne preduslove za razvoj i rad,

naročito sa partnerima iz Sr-

bije. Njeno stavljanje u punu

funkciju i valorizacija su pri-

oritetnesamomenadžmenta

Luke Bar već i Vlade, u čemu

će imati punu podršku Pri-

vredne komore.

Sporazum o saradnji potpi-

sali Vlastimir Golubović i dr

DraganKostić.

Ministarstvo održivog razvoja o primjeni novog zakona

Podnijet 831 z

za legalizaciju

PODGORICA

-Dokraja fe-

bruaraopštinama jepodni-

jet 831 zahtjevza legalizaci-

jubespravnihobjekata

- kazao jePobjedi generalni

direktor za razvoj stanova-

njauMinistarstvuodrživog

razvoja i turizmaMarko

Čanović.

ZAHTJEVI

Najveći broj podnijetih zaht-

jeva je u Herceg Novom 171,

zatim u Baru 119, u Podgorici

101, u opštini Pljevlja 84, Ko-

toru70,opštiniBudva63,opš-

tiniTivat 59,Ulcinju51,Roža-

jama 45, Bijelom Polju 21,

Nikšiću 16, Žabljaku 8, Be-

ranama, Cetinju iKolašinupo

pet, a u Danilovgradu i Mo-

jkovcupočetiri.UPlužinama,

Plavu, Šavniku, Gusinju i Pet-

njici nijebilopodnijetihzaht-

jeva.

Čanovićnavodi ida jegrađan-

ima obezbjeđen kol centar,

tako da na broj 19899 mogu

svakogradnogdanaod9do17

časovada se interesujuosvim

pojedinostima legalizacije.

- Ministarstvo je pokrenulo

opširnu medijsku kampanju

kako bi informisalo građane

koji objekti treba da se legal-

izuju, koja je dokumentacija

potrebna i koji je rok za pri-

javu. Svi građani se mogu de-

taljno informisati i pozivom

na broj kol centra - kazao je

Čanović.

Naveo jedasudosadaopštine

Rožaje, Petnjica, Nikšić, Her-

ceg Novi, Podgorica, Gusinje,

Mojkovac, HercegNovi, Bije-

lo Polje, Tivat, Danilovgrad,

Šavnik, Andrijevica, Budva i

Kotor dostavile ministarstvu

nasaglasnostprijedlogeodlu-

ka o visini komunalnih nak-

nada za bespravne objekte.

Istakao je da u dijelu legal-

izacije bespravnih objekata

opštine treba još da donesu

propise o visini, načinu i krit-

erijumima plaćanja godišnje

naknade za korišćenje pros-

tora i o bližim uslovima,

načinu, postupku i kriteri-

jumima za obezbjeđivanje al-

ternativnog smještaja, oba uz

prethodnu saglasnost minis-

tarstva. Rok za donošenje

ovihpropisaješestmjeseciod

oktobra 2017, kad je zakon

Najveći broj podnijetih zahtjeva je uHerceg Novom 171,

zatimu Baru 119, u Podgorici 101, u opštini Pljevlja 84,

Kotoru 70, opštini Budva 63 - kaže Čanović

je broj kol centar na koji građani svakog radnog dana od

devet do 17 časovamoguda se interesujuo legalizaciji

19899

stupiona snagu.

-Naknaduzakorišćenjepros-

tora će plaćati vlasnici be-

spravnih objekata koji ne

podnesu zahtjev za legal-

izaciju u roku, kao i oni koji-

ma se odbije legalizacija –

rekao jeČanović i objasnio da

će se uvidom u orto-foto sni-

mak, koji je u izradi, tačno ut-

vrditi svi bespravni objekti za

koje nijesu podnesu zahtjevi

za legalizaciju.

- Godišnja naknada za ko-

rišćenje prostora po kvadratu

kretaće se od 0,5 do dva odsto

prosječnje cijene kvadrata

novoizgrađenog stambenog

objektauCrnojGori, kojuob-

javljuje Monstat. Visinu,

način i kriterijume za plaćan-

je ove naknade utvrdiće opš-

tine, uz prethodnu saglasnost

ministarstva - precizirao je

Čanović.

POSLJEDICE

Vlasnici bespravnihobjekata,

koji su evidentirani na or-

to-foto snimku i izgrađeni u

skladu sa važećim planskim

dokumentom donesenim do

stupanja na snagu Zakona o

planiranjuprostora i izgradn-

ji objekata, a za koji nije pod-

nijet zahtjev za legalizaciju u

roku,plaćaćegodišnjunakna-

du za korišćenje prostora u

dvostrukom iznosu. Svi vlas-

nici bespravnih objekata su

PODGORICA

-Novljanin

ĐorđeRajakdobio jeCrnu

GorupredEvropskimsu-

domza ljudskaprava, jer

mu jepovrijeđenoparvona

pravično suđenje. Rajak se,

naime, 15godina sudi sa

HTP, odnosnoVektraBo-

komokopodjeleplaca za

izgradnjukuće.

On je 2003, kao prenosi FOS

medija, pokrenuo parnicu

protiv firme, ali je presuda tri

putabilaukidana i tek2014. je

presuđeno u njegovu korist.

Viši sud je2015. potvrdiopre-

suduupogleduglavnogRaja-

kovog zahtjeva, ali ju je ukin-

uo u pog l edu t roškova

postupka. U oktobru 2016. je

hercegnovski osnovni sud

ovaj slučaj prenionaPrivred-

ni sud, jer je u firmi koju je

tužiouvedenstečaj.Ufebrua-

ru 2017. Privredni sud je

odlučio i o troškovima pos-

tupka i djelimično prihvatio

Rajakov zahtjev.

ZastupnicaCrneGoreuStra-

Đorđe Rajak dobio Crnu Goru pred Evropskimsudomza ljudska prava

NovljaninuuStrazburu

dosuđeno4.800eura

zburu Valentina Pavličić je

tvrdila da Rajak predstavku

nije podnio u skladu sa

pravilima suda, te da je ona

„nečitljiva i zbunjujuća“, pa

je treba odbaciti. Rajak je

tražio damu sud u Strazburu

dosudi 107.859 eura na ime

materijalne štete, a sudu je

ostavio da procijeni iznos ne-

materijalne štete. Sud mu je

dosudio 4.800 eura na ime

nematerijalne štete i odlučio

da mu je povrijeđeno pravo

na pravično suđenje zbog

dužine trajanja sudskog pos-

tupka.

Vlada i državni fondovi su

svoj udio u tadašnjoj HTP

Boki u decembru 2007. go-

dineprodaliVektriMontene-

gro za 22,2miliona eura.

S.P.

PODGORICA

- Advokati

penzionisanih radnika KAP-a

uputili su urgenciju Višem

sudu u Podgorici da što

prije donese odluku o isplati

otpremnina, kazao je njihov

predstavnik Nikola Raković.

On je Mini biznis rekao da

penzioneri predugo čekaju

na ostvarivanje tog prava.

- U pitanju je veliki broj tuži-

laca među kojima ima i onih

koji su u teškommaterijal-

nompoložaju. Svjesni smo

opterećenosti sudija Višeg

suda i razumijevajući tu okol-

Advokati penzionera KAP-a

Tražepres

Penzioneri KAP-a ispredVlade

SuduStrazburu