Previous Page  8 / 48 Next Page
Information
Show Menu
Previous Page 8 / 48 Next Page
Page Background

8

Pobjeda

Nedjelja, 14. januar 2018.

Intervju

BEOGRAD

- Vijek od zavr-

šetka Prvog svjetskog rata i

stvaranja Kraljevine Srba,

Hrvata i Slovenaca, sedam-

deset i pet godina od bitaka

naNeretvi iSutjesci i istorij-

skog Drugog zasijedanja

AVNOJ-a, sedam decenija

od Titovog ,,NE“ Staljinu i

pola stoljeća od student-

skih demonstracija 1968.

jubileji su koji će ove

2018. biti obilježeni u dr-

žavama nastalim raspa-

dom SFRJ. Po riječima

jednog od najznačajnijih

srpskih istoričara mlađe

generacije, dr Milivoja

Bešlina, odgovor na pitanje

- što je nama Jugoslavija bi-

će ključnoza generacijuko-

joj pripada.

,,Nastala kao rezultat racio-

nalno izgrađene istorijske

svesti, Jugoslavija jenajvaž-

niji emancipatorski proje-

kat u modernoj istoriji nje-

nihnaroda, koji su, posebno

u drugoj Jugoslaviji, prvi

putprestalidabuduimperi-

jalna periferija i objekat ve-

likih sila i postali subjekti

istorije. Izuzimajući delom

Slovence, svi ti narodi su u

jugoslovenskoj zajednici

prvi put živeli u srednjera-

zvijenoj, a ne u siromašnoj

državi, koja je igrala relativ-

no ravnopravnu utakmicu

na međunarodnoj sceni. To

nisumaladostignućaiskoro

svasuvezanazasocijalistič-

ku Jugoslaviju, koja je, po-

sebno Srbima i Crnogorci-

ma, donela i najduži period

mira i prosperiteta. Najzad,

svi jugoslovenski narodi su

u toj zajednici sticali važno

iskustvo življenja sa drugi-

ma i naučili da razlike pre-

vazilaze dijalogom i spora-

zumom“, kaže Bešlin.

,,Uprkos svemu, za razliku

od Srbije u kojoj se vek od

stvaranja prve Jugoslavije

nameće kao ključna godiš-

njica koju bi srpsko društvo

trebalo da obeležava u kul-

turi sećanja, u ostalimdrža-

vama naslednicama ovaj se

datum ne doživljava na ta-

kavnačin“.

POBJEDA:

Zašto?

BEŠLIN:

Pokušajući da

konstituiše bilo kakav iden-

titet kako ne bi ostala ono

što jeste - poslednji ostatak

razoreneJugoslavijekojini-

ko drugi nije hteo – te fru-

strirana porazom u ratovi-

ma devedesetih, Srbija već

deceniju luta od Nemanjića

doNedića, odDraže i Kara-

đorđevića doTita.

POBJEDA:

Mislite li da su

ti ratovi završeni? Podsje-

ćamda je šef srpske diplo-

matije Ivica Dačić nedav-

n o r e k a o d a n i j e s u

,,otklonjeni problemi zbog

kojihsuizbiliratovinaBal-

kanu“, te da je ovo ,,samo

intermeco između nekih

novih sukoba, i to ne zbog

Nacionalistička Sr

pomirila sa „gubit

Srba, već zbog nere-

šenihpitanjanaBalkanu“.

BEŠLIN:

Takozvano srpsko

pitanje o kojem Dačić danas

govori i početkom devedese-

tih je rešavano kao teritorijal-

no, tj. ratnim sredstvima. Oči-

to je da Srbija, nepomirena sa

svojimposlednjimratnimpo-

razom,trenutnostanjenaBal-

kanu smatra privremenim i

provizornim, neskriveno za-

govarajućidrugopoluvreme, i

to čim se, u njenu korist, pro-

mene međunarodne okolno-

sti. U tom smislu, Dačićev

istup mogao bi se tumačiti i

kao priprema javnog mnjenja

u Srbiji za ponovno odmera-

vanje snaga u regionu.

POBJEDA:

Tezu o ,,drugom

poluvremenu“ ratova na

Balkanu pominjali ste i ne-

davno, uemisijiDarkaŠuko-

vića.

BEŠLIN:

Iako sam zbog toga

napadan u Srbiji, moju tezu

praktično je sada potvrdio pr-

vi potpredsednik Vlade i šef

diplomatije Ivica Dačić. Do-

duše, kontekst je različit: ja

sam to, što bi rekao Dobrica

Ćosić, izgovorio kao strepnju,

aDačić kaopretnju.

Inače, nekadašnji šef Ivice

Dačića, Slobodan Milošević,

Srbiju je pred sam raspad

SFRJ konstantno identifiko-

vao sa Jugoslavijom. U svoj

agresivni pohod 1991.Miloše-

vić je krenuo sa devizom ,,od-

brane“ Jugoslavije, iako je sve

što je radio bilo u suprotnosti

sa temeljnim principima na

kojima je ona postojala.

POBJEDA:

KojuJugoslaviju

je Milošević ,,branio“? Sva-

kako ne onu avnojevsku, ko-

ja se u Srbiji nikada nije do-

življavala na isti način kao

KraljevinaSHS.

BEŠLIN

:

Nije se ni mogla na

taj način doživljavati. Naime,

avnojevska Jugoslavija bila je

država ravnopravnih naroda,

federalizovana, konstituisana

na antifašističkom vredno-

snom konsenzusu i idejama

socijalne pravde. Bila je to fe-

deracija ravnoteže, bez vode-

će ,,državne“ nacije.

Srpska politička kultura kon-

sekventno je odbacivala ideju

složene države, budući da su

Srbi, kaonajviše disperzovani

narodutoj zajednici, usledor-

ganicističkog poimanja nacije

odbacivali unutrašnje granice

koje su doživljavali kao cepa-

nje tzv. nacionalnog bića. Dr-

žavnost i trostruka konstitu-

tivnost BiH (,,i srpska i

hrvatska i muslimanska“), cr-

nogorska državnost i nacio-

nalna samobitnost,makedon-

ska nacionalna i državna

emancipacija,kaoiautonomi-

je pokrajina kod srpskih naci-

onalista oblikovale su stav da

je druga Jugoslavija ,,antisrp-

ska tvorevina“, da jekao takvu

nije ni trebalo stvarati i da se

na njenim razvalinama mora

konstituisati svesrpska drža-

va. Istovremeno, mnogi Srbi i

danasverujudajejugosloven-

skadržava1918. bilaposlednja

velika pobeda Srbije.

POBJEDA:

Je li?

BEŠLIN:

Po rečimapolitičke i

intelektualne elite tadašnje

Srbije, ta je država bila ,,velika

Srbija“, ,,naša proširena

otadžbina“. Jedan od vodećih

državnih istoričara u Srbiji

nedavnojenapisaodajeJugo-

slavija bila ,,srpska država u

kojoj suživeli i drugi“, što, ako

je reč o prvoj Jugoslaviji, nije

sasvim netačno. Naime, Kra-

ljevina SHS stvorena je na te-

meljima pobede u Prvom

svetskom ratu i uz naklonost

saveznika koji su Srbiji dopu-

stili da, zajednosasvojomvoj-

nom silom, zaposedne veliku

teritoriju.Iakoetničkiikonfe-

sionalno heterogena, ta je dr-

žava nesumnjivo bila pod do-

minacijom srpske vojske i

dinastije.

POBJEDA:

NečudiVasonda

to što, za razliku do Srbije,

CrnaGora vijekodnastanka

Kraljevine SHS ne obilježa-

va s pretjeranim entuzijaz-

mom?

BEŠLIN:

Teško je entuzija-

stično obeležavati istorijski

proceskojijeCrnuGoruponi-

zio,nabajonetimaukinuonje-

nu teško stečenu državnost i

uveo brutalne represivneme-

re, posebno nakon Božićnog

ustanka. Sa Hrvatima se u pr-

voj Jugoslaviji ipak pokušao

napravitimodusvivendi:Spo-

razum Cvetković – Maček

(1939) nije došao odjednom i

niotkuda; sa Slovencima se

konstantnobilousavezu; boš-

njačke stranke više su bile u

vlasti nego van nje; i musli-

manske i albanskestrankepo-

vremeno su potkupljivane:

naposletku, sistemompolitič-

ke korupcije, one su i glasale

za Vidovdanski ustav (1921).

Prema Crnoj Gori je konse-

kventno korišćena sila, nipo-

daštavanje i represija, bez

ikakvih pokušaja sporazuma

ili uvažavanja. Kao rezultat

antifašističke borbe, tek su

Trinaestojulskiustanak1941.i

obnova crnogorske državno-

sti 1944. kardinalno izmenili

položaj Crne Gore u drugoj

Jugoslaviji.

POBJEDA:

,,Mi smo ovdje,

među ovim zidovima, u po-

Dr Milivoj BEŠLIN, srpski istoričar o jugoslovenskomnasljeđu i budućnosti odn

Mojkovac i Dubrovnik

POBJEDA:

,,Nikad višeMojkovac i Dubrovnik!“, poručio

je 2016. tadašnji premijerMiloĐukanović, što je uveliko-

srpskimkrugovima uCrnoj Gori i Srbiji izazvaloogorče-

nje. Kako steVi razumjeli navedenuporuku?

BEŠLIN:

Mojkovačka bitka je simbol bespotrebnog crnogor-

skog žrtvovanja za Srbiju, pogibelj za tuđe interese. Kako je

to Crnoj Gori bilo vraćeno? Ogromnom represijom srbijan-

skih trupa prema Crnogorcima posle Božićnog ustanka. Ako

je, dakle, ,,kratki 20. vek“ za Crnu Goru krenuo jednimbesmi-

slenim žrtvovanjem, okončao se, nažalost, jednombespo-

trebnom sramotom 1991. – učešćemu agresiji na Dubrovnik.

Crna Gora je svoju odanost Srbiji u istoriji skupo plaćala:

učestvovala je u istorijskim zbivanjima na čiji tok nije mogla

da utiče, ali je snosila negativne konsekvence. Iz tog podre-

đenog položaja Crna Gora se, ne bez rizika, izvukla tokom

poslednje dve decenije.

Vučić vodi autokratsku i nacionalističkupoli-

tiku, koja je, po svojimključnimkarakteristi-

kama i ciljevima, objektivnobližaKremljune-

goBriselu. Sdruge strane, novac koji Srbija

nema je na Zapadu. Ali, to je stara srpska

kontroverza, okojoj je govorioNikolaPašić:

tehnika i novac sa Zapada, a srce uRusiji