Previous Page  5 / 48 Next Page
Information
Show Menu
Previous Page 5 / 48 Next Page
Page Background

5

Pobjeda

Nedjelja, 14. januar 2018.

Ekonomija

INTERVJU:

Dr BožoMihailović, profesor Ekonomskog fakulteta

i predsjednik Komisije za doktorske studije

Uz rast od 2,8 odsto teško

ćemo savladati probleme

PODGORICA

- Moramo

sve da učinimo da se iz te-

kućih prihoda vraća dio

javnog duga, ali to nijemo-

guće sa ovakvim stopama

ekonomskog rasta koje je

Vlada u naredne tri godine

projektovala od 2,8 odsto.

Bilo je osnova da se projek-

tuje veća stopa rasta pod

pretpostavkom da se po-

veća zaposlenost, ubrza

prestrukturiranje... kazao

je u intervjuu Pobjedi dr

Božo Mihailović, redovni

profesor Ekonomskog fa-

kulteta i predsjednik Ko-

misijezadoktorskestudije.

- Crnoj Gori treba stopa

rasta odpet odsto kojumo-

žemoitrebadadostignemo

vrlo brzo. Na taj način

ćemo mnoge probleme

bolje i brže savladati. A

rizici subrojni, odvraćanja

dugova , od i nf l ac i j e,

nelikvidnosti privredekoja

je ,,teška“ oko 630miliona,

nezaposlenosti, niske po-

krivenostiuvozaizvozom...

Dobro je što imamo talas

pozitivnih kretanja u BDP,

visoke prihode i bolju

strukturu gostiju u turiz-

mu... Ali, moramo dati vje-

tar u leđa stopi privrednog

rasta i zapošljavanju, ali i

shvatiti da svaka vlada, pa i

naša,imaograničenemeha-

nizme i da ne može sama.

Moraju da se na širemfron-

tuproblemi rješavaju - kaže

profesor i upozorava Vladu

da bude oprezna i ne zabo-

ravi da naše probleme ne

može rješavati niko osim

nas.

POBJEDA:

Po svim unu -

trašnjim, ali imeđunarod-

nimocjenama, javni dug je

veliki problem za čije rje-

šavanjeVladapravistrate-

giju. Možemo li se sa njim

izboritibezvećihposljedi-

ca?

MIHAILOVIĆ:

Javni dug

od 2,5 milijardi eura je slo-

žen, težak, ali nije nesavla-

div problem. Uostalom, mi

ga moramo savladati i dru-

ge nam nema. Niko nam ga

drugi neće savladati. Sad je

došlo na naplatu ono kad

smo se prije nekoliko godi-

na zaduživali olako po vi-

sokim kamatnim stopama

od osam odsto. Danas su

naš glavni teret euroobvez-

nice, koje iznose milijardu

eura. Sav drugi spisak pov-

jerilaca je relativno sitan

pri tome. To znači da su 45

odsto spoljnog duga euro-

obveznice. Posebno prob-

lematično je to što ove i

idućegodinetrebadavrati-

mo više od 700miliona eu-

ra - ove 180, a naredne 529

miliona eura. Ne možemo

višedasezadužujemodabi

trošili, jer smo za nekoliko

godina za kamate dali pola

autoputa. Moraćemo da se

zadužujemo da vraćamo

postojeće dugove. Toliki

dug se odjednom ne može

vratiti pa ćemo morati da

ga restrukturiramo. To ra-

deidrugi.Novozaduživan-

je može biti samo za kapi-

talne projekte.

Uprošloj godini tekuće izdat-

kesmopokrili tekućimpriho-

dima, ali smo ostvarili deficit

budžeta za 152 miliona zato

što smo imali kapitalne inves-

ticije 170 miliona. Ta politika

Vlade mora da dobija svu

podršku- toznačidaseoslan-

jamo na sopstvene snage i da

nema zaduživanja za tekuću

operativnu potrošnju. To je

Vlada stavila do znanja više

puta i ja apsolutno podrža-

vam.

POBJEDA: Nezaposlenost

je takođe veliki problem sa

kojimsmoušli u2018?

MIHAILOVIĆ:

Prvi prob-

lemje nezaposlenost. Zatone

samoVlada,negoisveinstitu-

cije - privredne, društvene,

banke i finansijske institucije

moraju da se angažuju da se

ovaj problem počne ubrzano

rješavati. Ne možemo ga rije-

šiti odjednom jer imamo pre-

ko 50.000 nezaposlenih, pre-

ko 1 0 . 000 s a v i s o k im

obrazovanjem. To je resurs

koji se mora iskoristiti. Za

poštovanje je da je stopa za-

poslenosti u prošloj godini

porasla na 48 odsto sa 46,25 u

2016. ali je tonedovoljno.

Veliki strukturni problem je

odnos između ponude i po-

tražnje radne snage. On se

mora rješavati prekvalifikaci-

jamaidokvalifikacijama.Važ-

no je da mladi ljudi imaju po-

nudu za biznis i da shvate da

državanije ta koja trebada im

daje posao. Sa timmora da se

raščisti.

POBJEDA: I inflacija sepo-

lako budi. Može li ona po-

stati problem?

MIHAILOVIĆ:

Potencijalni

problemuCrnojGori je infla-

cija. Mi smo ranije imali i de-

flaciju, a po nekimpokazatel-

jima inflacija se sada kreće

oko 2,3 a po drugima skoro tri

odsto. Mjesečna inflacija se

povećava. To je već za brigu.

Teorijski posmatrano, ne daj

bože da stigne do pet odsto, a

da ne pominjemo više. To bi

izazvalo velike poremećaje.

POBJEDA:

Kakva kretanja

očekujeteuekonomijiuovoj

godini?

MIHAILOVIĆ:

U ekonomiji

postoji kontinuitet. Nikada se

velike stvari ne dešavaju pre-

ko noći. Svi koji su se bavili

ekonomijom, bilo u biznisu

pa do predsjednika Vlade,

znaju da je ekonomija jedna

od najsloženijih naučnih ob-

lasti, jersekroznjuprelamaju

sve druge nauke.

Ekonomska kretanja u 2017.

sunastavakpozitivnihproce-

sa, ali i problema iz2016. Pro-

šlu godinu ćemo završiti sa

relativno visokom stopom

ekonomskog rasta od naj-

manje četiri odsto. Crnoj Go-

ri, međutim, treba stopa rasta

od5odsto.Mislimda tustopu

rasta možemo i treba da dos-

tignemo vrlo brzo.

POBJEDA:

Mnogismatraju

da Crna Gora treba da pravi

novu strategiju privrednog

razvoja. Dijelite li to mišl-

jenje?

MIHAILOVIĆ:

Crnu Goru

je tranzicija veomapogodila i

izazvala silne negativne efek-

te, koji su se najviše odrazili

na proizvodna preduzeća i

industriju - Željezaru, Kom-

binat aluminijuma, drvnu in-

dustriju... CrnaGoramora da

pravi novu strategijuprivred-

nog razvoja na osnovu realne

ekonomije. Ne treba zapo-

stavljati ni usluge, ali se mora

raditi na jačem spoju pol-

joprivrede i turizma i ostalih

proizvodnih grana. To je po-

sebna tema prestrukturiranja

privrede. Tu se mora voditri

računa i o odnosu izvoza i

uvoza.Premaposljednjimpo-

dacima, za 11 mjeseci prošle

godine Crna Gora je izvezla u

vrijednosti oko 375 miliona

eura a uvezla 2,720 milijardi

eura. Pokrivenostuvoza izvo-

zom je 16,5 odsto. Bolja je ne-

go 2016. ali je daleko od zado-

voljavajućeg. Pozitivan trend

je da je izvoz porastao 14 od-

sto,auvoz10odsto.Porelativ-

nimpokazateljima, to je dob-

ro i taj trend treba nastaviti.

Iz sektora usluga ostvaruje-

mo priliv oko 1,25 milijardi

eura, a uvoz usluga je 450mi-

liona. To znači da je oko 780

miliona suficit - turizam, do-

znake... Ali ni jednoj zemlji,

pa ni Crnoj Gori usluge ne

mogu da nadomjeste razliku

uvoza i izvoza u proizvodnji.

Mi to moramo da shvatimo.

Zato treba da forsiramo

proizvodnju. Moramo ko-

lač da povećamo, pa ćemo

onda lakše da dijelimo i da

svi budu zadovoljni. Crna

Gora mora da se okrene

svojimresursima.

POBJEDA:

KakoseVlada

premijera DuškaMarko-

vića bori sa svim ovim

problemima?

MIHAILOVIĆ:

Vlada se

veoma uspješno nosi sa

svim ovim problemima.

Imakritikeidobrojedapo-

stoji, ali bih postavio pitan-

je šta bi uradili ti koji kriti-

kujupodpretpostavkomda

su na mjesto premijera i

njegove Vlade i koje bi to

ekonomske efekte imalo i

kako bi se moglo organizo-

vati.

Ne ideališemni jednupani

ovuVladu, jer nema ni ide-

alne vlade, ni uslova, ali se

uvijek mora postaviti obr-

nuto pitanje. Ne smijemo

zaboraviti danajboljekriti-

kujuoni koji najmanjerade

i koji najmanje znaju. Mi

smo specijalisti da se naj-

bolje razumijemo u tuđi

posao.

I, ne zavisi sve od Vlade jer

ona ne može sama. To je

splet spoljnjih i unutrašn-

jih faktora i ograničenja.

Mnogo je potrošačkih grla,

zahtjeva a malo proi-

zvođačkih jedinica. To je

veliki problem.

Ja zaista želimda nastave i

slušaju ljude od struke i

nauke.Ministrimorajubiti

stalno na terenu, a ne u ka-

binetima. Treba da bude

više raspravagdje će se čuti

argumenti i kontraargu-

menti šta i kako raditi da bi

se problemi rješavali. Crna

Gora je stabilizovala javne

finansije i dalje na tome

treba da radi.

Vlada treba da bude straš-

no oprezna –da ne čekamo

MMF i Svjetsku banku šta

će da namkažu. Ja spadam

u ekonomiste koji kažu – u

se i u svoje kljuse - jer nam

niko naše probleme neće

riješiti.

Dobro je da idemo ka EU,

jer ćemo dobiti tržište od

500miliona stanovnika, ali

to zahtijeva druge navike i

ponašanje. Sve drugačije

negoštosmodosada radili.

MiraPOPOVIĆ MILOVIĆ

Kad odlučujete oMA, upitajte se šta bi

bilo da nemamomilijardu od turizma

POBJEDA:

Vlada treba da donese važne

odluke za budućnostMontenegro erlajnza,

Elektroprivrede, Termoelektrane...

MIHAILOVIĆ:

Za Elektroprivredu se mora

uključiti nauka i ljudi od struke da se vidi šta je

pametno raditi u ovoj situaciji. Što je bilo, bilo

je. Svršenomposlumane nema. Moramo da

idemo dalje. S tim je povezan i Rudnik uglja,

Termoelektrana... Krupan problem je i ekologi-

ja u Pljevljima.

Ništa manji problemnije ni Montenegro

erlajnz. Njega je lako ugasiti, ali je pitanje koje

su posljedice, ko će da namdovozi turiste

sjutra. Potpuno razumijem ,,hodanje po žici“

kad je u pitanju Montenegro erlajnz. Samo

postavimo pitanje šta bi bilo sa CrnomGorom

da nemamomilijardu eura od turizma. Dalje

ništa ne moramo da pitamo.

Ja spadamu ekono-

miste koji kažu–u se i

u svoje kljuse - jer

namnikonaše pro-

bleme neće riješiti

u godinu

lokacije, Central ćebiti suštin-

ska veza između novih stam-

benih oblasti, kao što jeMari-

na naselje i golf zona - kaže

Gibson.

On navodi da je na razvoju

projekta angažovano oko 360

zaposlenih, a samo na izgrad-

nji hotela Čedi Luštica Bay

dnevno je angažovano 210

radnika i inženjera.

Napitanjeda li sudržavaCrna

Gora – Vlada i opština Tivat –

ispunile svoje obaveze iz ugo-

vora o zakupu i investiranju

„Orascoma“naLuštici, poseb-

no kada su ekspropijacija i iz-

gradnja infrastrukture u pita-

nju, Gibson ističe da neke

stavke još nijesu finalizovane.

- Međutim, obje strane rade

zajedno da riješe otvorena pi-

tanja i do sada je zadovoljstvo

nivoom saradnje bilo obostra-

no - poručio jeGibson.

N.KOVAČEVIĆ

Prva faza golf

terena do

kraja godine

Kako je naglasio Gibson,

izgradnja golf terena je

veoma zahtjevna, pored

ostalog i zbog toga štomora-

ju obezbijediti neophodne

količine vode, najprije za

radove a naročito za održa-

vanje terena.

- Grubi radovi i iskopi, te for-

miranje četiri golf rupe traja-

će oko deset mjeseci nakon

čega će uslijediti poravnava-

nje i inalno oblikovanje inim

slojevima zemlje i inalno

ozelenjavanje travnatim

pojasevima. Dakle, radovi na

prve četiri rupe, vježbalištu i

objektu standardne golf aka-

demije će se odvijati i tokom

ove godine, dok bi ostale

faze izgradnje golf terena sa

18 rupa trebalo da traju još tri

godine - naglasio je Gibson.

BožoMihailović

Aktuelni izglednaselja