Table of Contents Table of Contents
Previous Page  11 / 48 Next Page
Information
Show Menu
Previous Page 11 / 48 Next Page
Page Background

11

Pobjeda

Nedjelja, 17. decembar 2017.

Region

BEOGRAD

-Ukompanijama

uSrbiji gdje suvećinski vla-

snici Rusi sunapravili be-

zbjednosni sekjuriti, pa se

postavljapitanjekolikoRusi

imajualternativnobezbjed-

nosnoprisustvonakojeSr-

bijanemauticaj - kažeJelena

Milić, direktorkaCentra za

evroatlantske integracije za

Pobjedu. Ističeda se zaoštra-

vaju stvari izmeđupolitič-

kog istoka i političkog zapa-

da i Srbija trebadabudedio

rješenja, anedioproblema.

POBJEDA:

Stalno upozora-

vate na ruski uticaj. Da li Vu-

čićpritisnut odZapadamože

Putinu, prilikompredstojeće

posjete Rusiji, konačno da

kaže na koju stranu ide Srbi-

ja?

MILIĆ:

Ne očekujem mnogo

odjedneposetezatoštosejako

malo zna o njenom sadržaju,

ali je očito da Srbija jeste u ra-

skoraku koji se ogleda u slede-

ćem:stalnosepredstavljadasu

SAD i Rusija dve strane iste

medalje, koje vuku Srbiju sva-

ka na svoju stranu i nekako je

rascepljuju kao da ne postoji

razlika u sistemu vrednosti,

ideologiji, ustrojstvu između

SADiRusijeuključujući i toda

su SAD u partnerstvu sa EU i

da ne postoje nikakve tenzije.

U tom kontekstu se EU pred-

stavljakaonužnaalternativa, a

namerno se prenebregava u

srpskoj javnosti da je EU pro-

dužila sankcije Rusiji, da su

SAD i EU uvele zajedničke

sankcije Rusiji. Čak i zemlje

kojenisu članiceNATO, poput

Švedske i Finske, ali jesu EU

sve dublje se integrišu i zajed-

no sarađuju. Dakle, to su isti

sistemi vrednosti sapovreme-

nim izazovima tipa Bregzit i

pobeda Trampa. Ti sistemi

vrednosti sumnogo bolji, slič-

niji i duboko integresaniji deo

sveta nego što bi to javnost u

Srbiji htela da bude predstav-

ljeno.

Utomkontekstuverujemdabi

moglodasedesi dasekonačno

raščistipitanjetakozvanoghu-

manitarnog centra i nadam se

da će se to desiti, jer sadašnja

situacija oko tog centra uveli-

ko koči primenu individual-

nog plana partnerstva između

Srbije i NATO, pogotovu onaj

deo koji se tiče jačanja kapaci-

teta za reagovanje u vanred-

nimsituacijama.

Nije stvar pitanja izgradnja

vojnih baza, već je stvar nor-

mativeEUkojakažedane

mogu postojati dva različita

sistema i na to semora obratiti

pažnja.

POBJEDA:

Rekli ste da se

malo zna oko posjete Vučića

Rusiji.Daliočekujetedaćese

nakon te posjete pojačati ru-

ski uticaj na Srbiju i u čemu

semožeogledati pritisak?

MILIĆ:

Jedna od najmanje

analiziranihstvari,skoropara-

lelni sistem bezbednosti koji

suRusi napravili uGaspromu i

Srbija gasu imajući u vidu da u

Gaspromu imaju većinski pa-

ket i da su organizovali svoj

korporativni sekjuriti i dosta

ljudi iz bivšeg Miloševićevog

sistema bezbednosti je anga-

žovano kao privatna stručna

lica za obezbeđenje u tim

strukturama.

ZanimljivojedakadauSrbi-

ji krene predizborna kampa-

nja uproputinovskimnovina-

ma baš tada osvane veliki broj

reklama tadvapreduzeća, ana

naslovnoj strani idumaterajali

vladajuće koalicije.

Pored tzv. srpsko-ruskog hu-

manitarnog centra, rekla bih

da je pitanje ne samo eksploa-

tacijeprekoonogaštosukvote,

subvencija i ostalih problema

koje neupitno postoje kada je

transparentnosttihkompanija

u pitanju, već je i očito finansi-

ranje vladajućih stranaka - ne

krozbudžet. Činimi sedabi se

moglopostavitiipitanjekoliko

Rusi imaju alternativno bez-

bednosno prisustvo na koje

Srbija i nema uticaj.

POBJEDA:

Šta mislite o

izvještaju Atlantskog savjeta

u kojem se SAD vladi prepo-

ručuje da se jače angažuje na

Balkanu? Kako je to shvaće-

nouSrbiji?

MILIĆ:

Bila sam na konferen-

ciji Atlantskog savjeta o Za-

padnomBalkanukada jepred-

stavljentajizveštajiutrenutku

kada su svih šest ministara

spoljnih poslova zemalja Za-

padnog Balkana istovremeno

bili u SAD, što se odavno nije

desilo i što se smatra jako do-

bromporukom.

Ovde zbog površnosti ili ten-

dencioznosti nepotrebno je

potencirano da je to izveštaj

jednog tink-tenka i da to nije

zvanični stavSAD,mada svako

kose iolebavimeđunarodnom

politikom i međunarodnim

odnosima zna da je Atlantski

savetjedanodnajbržerastućih

i najuticajnijih tink- tenkova u

SAD. Činjenica je da su svi mi-

nistri videli novog zamenika

pomoćnika državnog sekreta-

ra Vesa Mičela, dakle novu

ViktorijuNuland, da su oni svi

bili na konferenciji Atlantskog

saveta i govorili na panelima.

Meni se izveštaj Atlantskog

saveta više sviđa nego izveštaj

Saveta za spoljne poslove. On

je kraći i ima jedan deo koji je

potpuno zanemaren, a to je

deo u kojemse sugeriše da ako

Srbija krene jasnije i eksplicit-

nije ka Zapadu, dobija pomoć

za umrežavanjemladihu regi-

onu, start up kompanije i slič-

no. Neverovatno je premijer-

ka,kojasebaviidigitalizacijom,

to zanemarila.

U tom izveštaju nema kompli-

kovanih stvari, on je ozbiljno

napisan.

POBJEDA:

Atlantski savjet

je kao jednu od mjera koju

Vlada SAD treba da povuče

pomenuoinovoprijateljstvo

saSrbijom. Što toznači?

MILIĆ:

Tu se sugeriše Srbiji

datrebadaubrzaputuevroin-

tegracije. U strateškom doku-

mentu EU potvrđene su za-

jedničkebezbednosnepretnje

i izazovi. Rusija je zaista bez-

bednosna pretnja SAD. Zaoš-

travaju se stvari između poli-

tičkog istoka i političkog

zapada i Srbija treba da bude

deo rešenja, a ne deo proble-

ma.Ovo jeponudamira i poja-

čane saradnje, gde bi Srbija

mogla imati dugoročnukorist,

jertrebaimatiuvidudasunaši

susedi Crna Gora, Rumunija,

Bugarska već u tomsistemu.

VioletaCVEJIĆ

RAZGOVOR:

JelenaMilić, direktorka Centra za evroatlantske studije

Rusi u Srbiji

napravili

paralelni sistem

bezbjednosti

Nećemo

uvesti

sankcije

Rusiji

„Sve se svodi na to da Srbi-

ja nikad neće uvesti sank-

cije Rusiji. Međutim, do

uvođenja sankcija postoje

stvari o kojima Srbija nema

stav o tome šta Rusija

radi u Ukrajini, osim stava

poštujemo teritorijalni

integritet Ukrajine. Ono što

Rusija radi u Ukrajini je pro-

tiv međunarodnog prava,

to je agresija, poginulo

je više hiljada ljudi, ima

desetine hiljada raseljenih,

to je rat u srcu Evrope.

Srbija vrlo neodgovorno

ne kažnjava one koji tamo

idu i ratuju kao plaćenici.

Postoji čitav spektar stvari

koje Srbije može da uradi i

da se jasno odredi o sadaš-

njoj spoljnoj i unutrašnjoj

politici Rusije, vladavini

prava, ljudskim slobodama

i slično“, kaže Milić.

Beograd nije nevin u događanjima u Crnoj Gori

POBJEDA: Ukolikooptužnica za aferudržav-

ni udar uCrnoj Gori bude potvrđena presu-

dom, koliko će tonarušiti odnose između

CrneGore i Srbije, pošto jeMiloĐukanović u

nedavnom intervjuuPobjedi rekaoda držav-

ni organi nijesudobili sva dokumenta ukoje

je on imaouvid, a tiču se srpske BIA i njenih

saznanja oovoj aferi?

MILIĆ:

Đukanović je vrlo obavešten čovek i ne

verujemda je on to rekao tek tako.

Srbija ne izručuje svoja dva državljanina koja

se terete u toj aferi jer ne može zakonski to da

uradi, ali i ne sudi imovde za delo koje su poči-

nili u drugoj državi.

Naš sadašnji predsednik tvrdi da je veliki

prijatelj Crne Gore, a gradi srpsku kuću u Crnoj

Gori. Kako se dokazuje veća umešanost Rusije

u ceo taj slučaj, Srbija igra sve konfuznije što

govori o njenimnamerama, ali i o tome da Srbi-

ja nije nevina.

JelenaMilić

Kremlj